Инглхарт-Велцелова културна мапа света

Инглхарт–Велцелова културна мапа света је расути дијаграм који су креирали политиколози Роналд Инглхарт и Кристијан Велцел на основу Светског истраживања вредности (енгл. World Values Survey) и Европског истраживања вредности (енгл. European Values Survey).^[1] Она приказује блиско повезане културне вредности које варирају између друштава у две преовлађујуће димензије: традиционалне наспрам секуларно-рационалних вредности на вертикалној y-оси и вредности преживљавања наспрам вредности самоизражавања на хоризонталној x-оси. Померање нагоре на овој мапи одражава прелазак са традиционалних на секуларно-рационалне вредности, док померање удесно одражава прелазак са вредности преживљавања на вредности самоизражавања.

Према ауторима: „Ове две димензије објашњавају више од 70 процената међунационалне варијансе у факторској анализи десет индикатора — а свака од ових димензија је у снажној корелацији са оценама других важних оријентација.”^[2]^[3]

Вредности су повезане са економским развојем земље, најснажније са уделом производног или услужног сектора у привреди дате земље. Ипак, аутори наглашавају да друштвено-економски статус није једини фактор који одређује положај земље, већ је важан фактор и њено верско и културно-историјско наслеђе.^[4]

Вредности

Анализа података Светског истраживања вредности коју су спровели Инглхарт и Велцел тврди да постоје две главне димензије међукултуралне варијације у свету:

x-оса: Вредности преживљавања наспрам вредности самоизражавања
y-оса: Традиционалне вредности наспрам секуларно-рационалних вредности.^[2]

Мапа је дијаграм у којем су земље позициониране на основу њихових оцена за две вредности приказане на x-оси (вредности преживљавања наспрам вредности самоизражавања) и y-оси (традиционалне вредности наспрам секуларно-рационалних вредности).^[2] Мапа показује где се друштва налазе у ове две димензије. Кластери земаља одражавају њихове заједничке вредности, а не географску близину.^[2]

Традиционалне вредности наглашавају важност религије, веза између родитеља и деце, поштовање ауторитета, апсолутне стандарде и традиционалне породичне вредности. Људи који прихватају ове вредности такође одбацују развод, абортус, еутаназију и самоубиство. Друштва која прихватају ове вредности имају висок ниво националног поноса и националистички поглед на свет.^[2]

Секуларно-рационалне вредности имају супротне преференције у односу на традиционалне вредности. Друштва која прихватају ове вредности мање наглашавају религију, традиционалне породичне вредности и ауторитет. Развод, абортус, еутаназија и самоубиство сматрају се релативно прихватљивим.^[2]

Прелазак са традиционалних на секуларно-рационалне вредности Енгелбрект и Нигрен описали су као „суштински замену религије и сујеверја науком и бирократијом као основом понашања и односа ауторитета у друштву”.^[4]

Вредности преживљавања стављају нагласак на економску и физичку сигурност.^[2] Оне су повезане са релативно етноцентричним погледом на свет и ниским нивоима поверења и толеранције.

Вредности самоизражавања дају висок приоритет субјективном благостању, самоизражавању, индивидуалној слободи и квалитету живота.^[2] Неке од вредности које су чешће у друштвима која прихватају ове вредности укључују заштиту животне средине, растућу толеранцију према странцима, гејевима и лезбијкама и родну равноправност, растуће захтеве за учешћем у доношењу одлука у економском и политичком животу (аутономија и слобода од централне власти), међуљудско поверење, политичку умереност и промену у вредностима васпитања деце са нагласка на напорном раду ка машти и толеранцији.^[2]

Прелазак са вредности преживљавања на самоизражавање такође представља транзицију из индустријског у постиндустријско друштво, као и прихватање демократских вредности.^[2]^[5] Прелазак са традиционалних на секуларно-рационалне вредности има јаку корелацију (0,65) са уделом индустријског сектора у привреди земље, док прелазак са вредности преживљавања на вредности самоизражавања није повезан са величином индустријског сектора земље, али има јаку корелацију (0,73) са величином услужног сектора земље.^[6]

Кластери

Верзија мапе из 2017. године поделила је земље у девет кластера: англофонски, латиноамерички, католичка Европа, протестантска Европа, афричко-исламски, балтички, јужноазијски, православни и конфучијански кластери.^[7] У претходним студијама, афричко-исламски кластер био је подељен на два (афрички и исламски кластер), а балтичке државе нису имале сопствени кластер.^[8]

Други предложени начин груписања друштава је према материјалном богатству, при чему се сиромашнија друштва налазе на дну обе осе, а богатија на врху.^[9]

Анализа по државама

Од земаља западног света, Сједињене Америчке Државе спадају међу најконзервативније (као једна од најниже позиционираних земаља), заједно са високо конзервативним католичким земљама попут Ирске и Пољске.^[10] Симони закључује да „на традиционалној/секуларној димензији, Сједињене Државе се налазе далеко испод других богатих друштава, са нивоима религиозности и националног поноса упоредивим са онима у неким земљама у развоју”.^[5]

Азијска друштва су распоређена у традиционалној/секуларној димензији у два кластера, са секуларнијим конфучијанским друштвима на врху и традиционалнијим јужноазијским друштвима у центру мапе.^[11]

Русија је међу земљама које су највише оријентисане на вредности преживљавања, док је на другом крају Шведска највише рангирана на лествици самоизражавања.^[4]

Такође је утврђено да се основне културне вредности у огромној већини примењују на националном нивоу, док су прекогранична мешања релативно ретка. То важи чак и за земље са заједничком културном историјом. Поред тога, чак се и културни кластери земаља не мешају много преко граница. Ово сугерише да су нације културно значајне јединице.^[12]

Историја

Мапа се редовно ажурира и мења упоредо са новим таласима података из Светског истраживања вредности. Различите верзије доступне су на веб-сајту Светског истраживања вредности.^[13]

Рану верзију мапе објавио је Роналд Инглхарт 1997. године, са димензијама названим „Традиционални наспрам секуларно-рационалног ауторитета” и „Преживљавање наспрам благостања”.^[14]

Инглхарт и Велцел су ревидирали ову мапу 2005. године и назвали димензије „Традиционалне наспрам секуларно-рационалних вредности” и „Преживљавање наспрам вредности самоизражавања”.^[9] Ова мапа и њена различита ажурирања се генерално називају Инглхарт–Велцелова културна мапа.

Велцел је 2013. објавио прилично другачију мапу са две блиско повезане димензије назване „Еманципаторске вредности” и „Секуларне вредности”, где еманципаторске вредности представљају главну варијаблу која стоји иза његове теорије људског оснаживања.^[15]

Друге културне мапе објавили су Шалом Шварц,^[16] Мајкл Минков,^[17] и Станков, Ли и Вејвер.^[18]

Пријем

Културна мапа је генерално добро прихваћена и често се цитира или спомиње. Арно Тауш ју је 2009. описао као „једно од најпознатијих дела Инглхартове истраживачке традиције”.^[19] Слично томе, бројни научници су је назвали познатом (Нилс-Кристијан Фриче 2009,^[20] Елизабет Стаксруд 2016,^[21] Манфред Бухројтнер 2020,^[22] те Луиђи Курини и Роберт Франзезе, такође 2020^[23]). Упркос њеној популарности, неколико научника је довело у питање да ли две димензије представљају адекватне и корисне мере културних разлика. Маџима и Севиџ су 2007. године довели у питање које су мере културе најприкладније и да ли је измерена промена током времена стварна,^[24] док су Бомхоф и Гу 2012. године тврдили да ставови и вредности источне Азије нису адекватно одражени.^[25]

Прорачуни Беугелсдајка и Велцела из 2010. сугерисали су да је подела на два фактора или димензије само слабо оправдана подацима, и да би решење са једним фактором могло бити примерено.^[26]^[27] Велцел је 2013. сугерисао да се две димензије могу комбиновати у заједнички оквир људског оснаживања.^[15] Слично томе, Инглхарт 2018. налази да један фактор који комбинује културне вредности прилично добро одражава модернизацију.^[28]

Према истраживању Агнера Фога из 2020, метаанализа студија о културним разликама показује да су многе друге студије о културним разликама резултирале сличним факторима, али другачије ротираним. Уобичајена пракса ротације фактора замаглила је сличност између различитих студија са различитим оријентацијама оса на културним мапама. Неротирано решење има најјачи фактор или димензију која одговара линији од доњег левог до горњег десног угла Инглхартове и Велцелове мапе, комбинујући две димензије. Ова комбинована димензија може се тумачити као развој или модернизација. Она комбинује многе економске, технолошке, институционалне и психолошке варијабле које су случајно у снажној корелацији једна са другом. Неротирани други фактор или димензија одговара вертикалној линији на Инглхартовој и Велцеловој мапи, одражавајући посебне културне вредности источноазијских култура.^[29]^[30]

Фред Дервин, Робин Молони и Ешли Симпсон су 2020. критиковали мапу због „културног есенцијализма и потенцијалног расизма” због генерализација и поједностављења која стигматизују земље у развоју и означавају их као инфериорне у односу на претежно беле, европске, хришћанске земље.^[31]

Види још

Референце

^ „JOINT EVS/WVS 2017-2021 DATASET” [Заједнички скуп података EVS/WVS 2017-2021]. Архивирано из оригинала 2021-09-27. г. Приступљено 22. 3. 2021.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Роналд Инглхарт; Крис Велцел. „The WVS Cultural Map of the World” [WVS културна мапа света]. WVS. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 6. 10. 2014.
^ Инглхарт, Роналд; Велцел, Кристијан (2010). „Changing Mass Priorities: The Link between Modernization and Democracy” [Промена масовних приоритета: Веза између модернизације и демократије]. Perspectives on Politics. 8 (2): 551—567. ISSN 1537-5927. JSTOR 25698618. S2CID 49528865. doi:10.1017/S1537592710001258.
^ ^а ^б ^в Кјел Енгелбрект; Бертил Нигрен (18. 3. 2014). Russia and Europe: Building Bridges, Digging Trenches [Русија и Европа: Грађење мостова, копање ровова]. Routledge. стр. 32. ISBN 978-1-136-99201-8.
^ ^а ^б Серена Симони (29. 5. 2013). Understanding Transatlantic Relations: Whither the West? [Разумевање трансатлантских односа: Куда иде Запад?]. Routledge. стр. 1. ISBN 978-1-136-47695-2.
^ Инглхарт и Бејкер, „Modernization, Cultural Change, and the Persistence of Traditional Values” (Модернизација, културна промена и постојаност традиционалних вредности), American Sociological Review, фебруар (2000)
^ [WVS талас 7 (2017-2020): Херпфер, К., Инглхарт, Р., Морено, А., Велцел, К., Кизилова, К., Дијез-Медрано Ј., М. Лагос, П. Норис, Е. Понарин и Б. Пуранен и др. (ур.). 2020. World Values Survey: Round Seven – Country-Pooled Datafile (Светско истраживање вредности: Седми круг – обједињена датотека по земљама). Мадрид, Шпанија и Беч, Аустрија: JD Systems Institute & WVSA Secretariat. doi.org/10.14281/18241.1]
^ Роберт Вествуд; Гавин Џек; Фарзад Кан; Михал Френкел (29. 8. 2014). Core-Periphery Relations and Organization Studies [Односи језгра и периферије и организационе студије]. Palgrave Macmillan. стр. 64—65. ISBN 978-1-137-30905-1.
^ ^а ^б Роналд Инглхарт; Кристијан Велцел (8. 8. 2005). Modernization, Cultural Change, and Democracy: The Human Development Sequence [Модернизација, културна промена и демократија: Секвенца људског развоја]. Cambridge University Press. стр. 57. ISBN 978-1-139-45988-4.
^ Хелмут К. Анхајер; Јудиштир Раџ Исар (27. 3. 2007). Cultures and Globalization: Conflicts and Tensions [Културе и глобализација: Конфликти и тензије]. SAGE Publications. стр. 243—245. ISBN 978-1-84860-737-8.
^ Мајкл А. Вит; Гордон Рединг (23. 1. 2014). The Oxford Handbook of Asian Business Systems [Оксфордски приручник о азијским пословним системима]. OUP Oxford. стр. 370. ISBN 978-0-19-162655-5.
^ Минков, Мајкл; Хофстеде, Герт (2012). „Is National Culture a Meaningful Concept?” [Да ли је национална култура смислен концепт?]. Cross-Cultural Research. 46 (2): 133—159. S2CID 146196222. doi:10.1177/1069397111427262.
^ „World Values Survey, Findings and Insights” [Светско истраживање вредности, налази и увиди]. World Values Survey. 2020. Приступљено 7. 10. 2020.
^ Инглхарт, Р. (1997). Modernization and Postmodernization. Cultural, Economic, and Political change in 43 societies [Модернизација и постмодернизација. Културне, економске и политичке промене у 43 друштва]. Princeton University Press.
^ ^а ^б Велцел, К. (2013). Freedom Rising. Human Empowerment and the Quest for Emancipation [Успон слободе. Људско оснаживање и потрага за еманципацијом]. Cambridge University Press.
^ Шварц, Шалом (2006). „A Theory of Cultural Value Orientations: Explication and Applications” [Теорија оријентација културних вредности: Експликација и примене]. Comparative Sociology. 5 (2–3): 137—182. S2CID 17347020. doi:10.1163/156913306778667357.
^ Минков, Мајкл (2011). Cultural Differences in a Globalizing World [Културне разлике у глобализујућем свету]. Emerald.
^ Станков, Лазар; Ли, Ј.; ван де Вејвер, Ф. (2014). „Two Dimensions of Psychological Country-level Differences: Conservatism/Liberalism and Harshness/Softness” [Две димензије психолошких разлика на нивоу земаља: Конзервативизам/Либерализам и Суровост/Благост]. Learning and Individual Differences. 30: 22—33. doi:10.1016/j.lindif.2013.12.001.
^ Арно Тауш (2009). What 1.3 Billion Muslims Really Think: An Answer to a Recent Gallup Study, Based on the World Values Survey [Шта 1,3 милијарде муслимана заиста мисли: Одговор на недавну Галупову студију, заснован на Светском истраживању вредности]. Nova Science Publishers. стр. 128. ISBN 978-1-60692-731-1.
^ Фриче, Нилс-Кристијан (2012), Бухројтнер, Манфред, ур., „Truly modelling reality...? - Let's improve our cognitive maps with a bastard mix of algorithms to "undo" pictures, isometric mapping, high-density diagrams and comic culture as integral sign posts for software development in cartography” [Заиста моделирање стварности...? - Побољшајмо наше когнитивне мапе мешавином алгоритама за „поништавање” слика, изометријско мапирање, дијаграме високе густине и културу стрипа као интегралне путоказе за развој софтвера у картографији], True-3D in Cartography: Autostereoscopic and Solid Visualisation of Geodata, Lecture Notes in Geoinformation and Cartography (на језику: енглески), Берлин, Хајделберг: Springer, стр. 83—95, ISBN 978-3-642-12272-9, doi:10.1007/978-3-642-12272-9_5, Приступљено 21. 3. 2021
^ Елизабет Стаксруд (23. 5. 2016). Children in the Online World: Risk, Regulation, Rights [Деца у онлајн свету: Ризик, регулација, права]. Routledge. стр. 47. ISBN 978-1-317-16783-9.
^ Манфред Бухројтнер (3. 1. 2012). True-3D in Cartography: Autostereoscopic and Solid Visualisation of Geodata [Прави 3Д у картографији: Аутостереоскопска и чврста визуелизација геоподатака]. Springer Science & Business Media. стр. 93. ISBN 978-3-642-12272-9.
^ Луиђи Курини; Роберт Франзезе (9. 4. 2020). The SAGE Handbook of Research Methods in Political Science and International Relations [SAGE приручник о истраживачким методама у политичким наукама и међународним односима]. SAGE Publications. стр. 456. ISBN 978-1-5264-8641-7.
^ Маџима, С.; Севиџ, М. (2007). „Have There Been Culture Shifts in Britain? A Critical Encounter with Ronald Inglehart” [Да ли је било културних промена у Британији? Критички сусрет са Роналдом Инглхартом]. Cultural Sociology. 1 (3): 293—315. S2CID 143440246. doi:10.1177/1749975507082050.
^ Бомхоф, Едуард Ј.; Гу, Мери Ман-Ли (2012). „East Asia Remains Different: A Comment on the Index of Self-Expression Values, by Inglehart and Welzel” [Источна Азија остаје другачија: Коментар на индекс вредности самоизражавања, од Инглхарта и Велцела]. Journal of Cross-Cultural Psychology. 43 (3): 373—383. S2CID 145556393. doi:10.1177/0022022111435096.
^ Беугелсдајк, С.; Велцел, К. (2018). „Dimensions and dynamics of national culture: Synthesizing Hofstede with Inglehart” [Димензије и динамика националне културе: Синтетизовање Хофстедеа са Инглхартом]. Journal of Cross-Cultural Psychology. 49 (10): 1469—1505. PMC 6191680 . PMID 30369633. doi:10.1177/0022022118798505.
^ Ли, Лиман М. В.; Бонд, Мајкл Х. (2010). „Value Change: Analyzing National Change in Citizen Secularism Across Four Time Periods in the World Values Survey” [Промена вредности: Анализа националне промене у грађанском секуларизму кроз четири временска периода у Светском истраживању вредности]. The Social Science Journal. 47 (2): 294—306. S2CID 143771208. doi:10.1016/j.soscij.2009.12.004. hdl:10397/9230 .
^ Инглхарт, Р. (2018). Cultural Evolution. Peoples Motivations are Changing and Reshaping World [Културна еволуција. Мотивације људи се мењају и преобликују свет]. Cambridge University Press.
^ Фог, А. (2020). „A Test of the Reproducibility of the Clustering of Cultural Variables” [Тест репродуцибилности груписања културних варијабли]. Cross-Cultural Research. 55: 29—57. S2CID 224909443. doi:10.1177/1069397120956948.
^ Фог, А (2022). „Two-Dimensional Models of Cultural Differences: Statistical and Theoretical Analysis” [Дводимензионални модели културних разлика: Статистичка и теоријска анализа] (PDF). Cross-Cultural Research. 57 (2–3): 115—165. S2CID 253153619. doi:10.1177/10693971221135703.
^ Фред Дервин; Робин Молони; Ешли Симпсон (31. 3. 2020). Intercultural Competence in the Work of Teachers: Confronting Ideologies and Practices [Интеркултурална компетенција у раду наставника: Суочавање са идеологијама и праксама]. Taylor & Francis. стр. 51. ISBN 978-0-429-68445-6.