Институт за рачунарске и информационе системе Енергоинвест - ИРИС![]() Институт за рачунарске и информационе системе Енергоинвест - ИРИС је организација удруженог рада која је током свог постојања (1977—1988) оставила значајан траг у развоју jугословенске информатике, телекомуникација и аутоматике. Институт је био базиран у Сарајеву. ИсторијаТоком седамдесетих година, Емерик Блум, оснивач Енергоинвеста, и Ахмед Манџић, декан Електротехничког факултета у Сарајеву,[1] зачетник босанскохерцеговачке информатике, учесник пројекта "ЦЕР" Института Михајло Пупин, Београд, (задужен за аритметичку јединицу),[2] у оквиру Енергоинвест ИРЦА (Истраживачко-развојни центар за аутоматику), формирају Oдјељење О3. Дана 6. априла 1977, користећи права проистекла из Закона о удруженом раду, радници Одјељења О3 и Одјељења за диспечинг у Аутоматингу, удружују свој рад, своју знање, своју будућност и формирају ООУР Институт за рачунарске и информационе системе Енергоинвест - ИРИС, Сарајево у оквиру РО Аутоматика и СОУР Енергоинвест. Први директор ИРИС-а је био Марко Зиројевић, дотадашњи шеф одјељења О3, који ће функцију обављати све до јануара 1987. Основни мотив за формирање ИРИС-а је издвајање високо профитабилних одјељења из ИРЦА способних да самостално финансирају сопствени развој првенствено у смјеру информатике и телекомуникација. Динамичним растом и развојем ООУР Ирис, пролази кроз бројне интеграције и трансформације, прераста и сам у радну организацију, а 1988. одлуком Енергоинвеста (уз противљење руководилаца ИРИС-а и ПЗ Аутоматике и информатике) на основу студије McKinsey из САД је реорганизован у пет независних радних организација, и то:
све у саставу СОУР Енергоинвест. Значајна достигнућа и пројектиРУТП (Рачунарско управљање технолошким процесима), SCADA, MJF-11 и телеметријаИРИС је развио и имплеметирао бројна рјешења за управљање технолошким процесима. Почев од првих процесних рачунара за управљање процесима у реалном времену (GE PACK, PDP 8), преко развојне платформе Jeumont-Schneider на бази MITRA 15, PDP-11, до Micro VAC и VME-Motorola. 1982. године развијена је процесорско-комуникациона плоча MJF-11 (Multi Job Function) која је заменила 11 штампаних плоча у систему телеметрије Jeumont-Schneider. Развијена су два независна SCADA система, Energoscada за брзе технологије на телеметрији Jeumont-Schneider и Iris-Soft за спорије технологије на новој ИРИС-овој телеметрији.[4][5] Значајно је и рјешење за управљање базом Iris-Soft DBMS.[6] Конзорцијум ЕКИПЕ за сарадњу на пројектима ЈУГЕЛ-аУ јуну 1983, договорено је заједничко учешће на пројектима ЈУГЕЛ-а (Југословенска електропривреда) који су се односили на управљање електроенергетским системом Југославије. Конзорцијум ЕКИПЕ су сачињавали Енергоинвест, Раде Кончар, Искра, Институт Михајло Пупин и Електронска индустрија Ниш. Својим вишедеценијским пројектом развоја САНУО (Систем за анализу, надзор, управљање и оптимизацију) ИРИС је узео значајно учешће. Круна развоја је сарадња са фирмом Control Data (CDC) – Empros, САД, и заједничко учешће Енергоинвест-СДУ са Emprosom у пројекту за дугорочно планирање рада електроенергетског система швајцарских жељезница. IRIS PC-16IRIS PC-16 је IBM PC клон развијен у сарадњи са компанијом ACS (Advanced Computing Systems) из Даласа, Тексас, САД. На основу лиценце за Microsoft MS-DOS и OEM кита за адаптацију, ИРИС-ови стручњаци праве адаптацију за матичну плочу коју је развила ACS, стварајући IRIS-DOS. Занимљиво је да је развој софтвера вреднован више него развој хардвера (матичне плоче), те уз доплату од стране ACS, ИРИС постаје носилац права за хардвер, а ACS добија лиценцу за коришћење IRIS-DOS-a у САД. Иако ИРИС није покренуо производњу матичних плоча у Југославији, на основу лиценци IRIS PC-16 се сматрао потпуно југословенским производом. У склопу активности за истраживање и припрему тржишта ИРИС сарађује са водећом маркетиншком агенцијом ОССА Сарајево.[7] У сврху обуке кадрова, уходавања технолошких процеса производње, пратеће опреме, припреме пратећих штампаних материјала, као и пратећих пословних апликација, ИРИС инвестира у пројекат IRIS-8 (Apple II клон), фирме SPE Eletronic Бранислава Ступара.[8] То се показало као одличан пословни потез и производња IRIS-8, углавном намењеног школама, је пресудно допринијела тржишном успијеху IRIS PC-16.[9] Загребачки магазин Старт проглашава IRIS PC-16 као најбољи естетски дизајн у категорији техничких уређаја, на Сајму технике у Београду ИРИС за овај уређај добија сајамску награду за врхунску технологију. [10] ![]() У II гимназији у Сарајеву дуго је функционисала рачунарска мрежа састављена од неколико IRIS-8 станица чијим је радом управљао IRIS PC-16. ИРИС 11"Од краја 70-их година ИРИС има сарадњу са фирмом Digital Equipment Corporation (DEC) као OEM произвођач њихових вишекорисничких рачунара (PDP 11) (LSI-11) и VAX."[11] Ирис 11 је ознака гаме рачунара компатибилне са ПДП-11 архитектуром рачунара коју је Енергоинвест Ирис током осамдесетих и деведесетих производио у различитим конфигурацијама за разне примјене. То су модели попут Ирис 73, Ирис 23, Ирис 32, Ирис ПС/ као и други. Такве развојне програме и производњу су имали и други у Југославији, па је модел ИРИС 32 (PDP 11/34 компатибилан) сличан моделу Iskra Delta 800 [12][13] словеначке Искре Делте. IRIS MUVИРИС је првенствено био оријентисан ка развоју софтвера, док је развој хардвера често био неопходан како би нека софтверска рјешења заживјела. Примјер тога је и развој нове вишекорисничке серије рачунара заснованих на архитектури Моторола 68030 IRIS MUV, наслиједника модела централних рачунара IRIS 23 и IRIS 32[14], као и модела IRIS PS/XX, IRIS 73/XX. Систем ЕНЕРГОНЕТ-ПС1 и ЈУПАКУ склопу пројекта стварања јединствене југословенске X.25 јавне мреже са комутацијом пакета (ЈУПАК), Босна и Херцеговина се опредијелила за систем Енергонет-ПС1 који ИРИС развија почев од 1983.[15] Нажалост, ратна дејства нису допустила да та мрежа у БиХ више заживи.[16] Један од проблема развоја мреже био је и побуна становништва Дувна и спречавање изградње фабрике оптичких каблова.[17] Дигиталне телефонске централеБудући од почетка оријентисани ка софтверу, ИРИС на тржиште телефоније ступа са дигиталним телефонским централама и развија ријешења за дигитализацију постојећих крос-бар централа. Почев од 1982. године бројне су успијешне инсталације јавних и приватних централа (модели TLC10, ET10, ET200, ET 200/RSM и ET 200 Centrex) у данашњој Босни и Херцеговини, Србији, Македонији, Русији, Украјини, Чешкој и Пољској.[18] Наступајући као пионир у овој области, често наилазе на разне отпоре на Југословенском тржишту.[19][20] Реализовани пројекти у индустрији, авио-саобраћају, хотелијерству и електропривреди![]() Бројни су објекти и системи у којима је ИРИС извео своја ријешења, неки од њих су: ТЕ Какањ, ТЕ Гацко, ТЕ Тузла 5, ХЕ Грабовица, ТЕ Шоштањ, ТЕ Битола, информациони системи управљања аеродромом Сочи, Русија, ДАЛРИБА Владивосток, Русија, Аеродроми Сарајево, Марибор и Љубљана, хотелски информациони системи на Светом Стефану, Будванској ривијери, Цетињу, Копаонику, Јахорини, Бјелашници, Игману, као и Holiday Inn у Сарајеву.[4] Још од оснивања Одјељења О3, ИРИС је одржавао добру сарадњу са свим електропривредама у Југославији и бројним електродистрибуцијама. Фабрика електронике за производњу штампаних плоча и модулаЗа подршку властитим пројектима и производима, првенствено за телеметрију и телефонске централе ИРИС гради и фабрику електронике за производњу штампаних плоча и модула са линијом за аутоматско лемљење и контролу. Кроз југословенски програм развоја ИРИС је помогао и изградњу фабрике у Македонији која је имала сировинску базу за производњу штампаних плоча. Школски центарИРИС-ов школски центар за обуку корисника апликационих пакета и система дуго је функционисао у Хотелу Терме на Илиџи. У популарној културиСарадња са Другом гимназијом у Сарајеву и Топ листа надреалистаИмајући непрестану потребу за стручним кадровима, захваљујући реформи школства, системом усмјереног образовања, ИРИС отпочиње дугогодишњу сарадњу са II гимназијом у Сарајеву (Средњошколски центар "Огњен Прица")[21], кроз материјалну потпору, креирајући образовне профиле, обликујући наставне програме и узимавши активно учешће у настави. Тај уплив технологија будућности, с којима су се суочавали ученици Друге гимназије оставио је трага и у неколико скечева сарајевске емисије "Топ листа надреалиста" (коју су углавном и креирали бивши ученици Гимназије). Посебно је то видљиво у скечу "Основна усмјерена школа "Др. Стипе Шувар у Пљевљима", као и у скечу "Професор Миљенко Поповић". СпонзорстваИзузетан осјећај за препознавање и подршку талентима Марка Зиројевића, директора ИРИС-а, уз одличну сарадњу са маркетиншком агенцијом ОССА, довео је до реализације идеје Екрема Дупановића[7] о спонзорству младих спортиста. Управо је ИРИС, од цијеле југословенске привреде којој је то било понуђено, постао кључни спонзор Монике Селеш у тренутку када су јој средства била неопходна да свој таленат усаврши у Америци. Учињено је то посебно суптилно без икаквих обавеза породице Селеш, а на тај начин Енергоинвест је стекао изузетну репутацију у круговима у којима је пословао. Иако није морала, Моника Селеш се захвалила учешћем на ревијалном мечу у Сарајевској Зетри. ИРИС је помогао и идеју Вигора Маљића за оснивање Истраживачкe станицe Петница. Извод из библиографијеЕТАН/ЕТРАН[22]13 . ЕТАН, 1969, Суботица
14 . ЕТАН 1970
15 . ЕТАН 1971
17 . ЕТАН 1973
19 . ЕТАН 1975
20 . ЕТАН 1976
25 . ЕТАН 1981, Мостар
26 . ЕТАН 1982, Суботица
27 . ЕТАН 1983, Струга
28 . ЕТАН 1984, Сплит
35 . ЕТАН 1991, Охрид
ЦИГРЕ[23]ДЕСЕТО СТРУЧНО САВЈЕТОВАЊЕ, ДУБРОВНИК, 11 - 16. октобра 1970
ДВАНАЕСТО СТРУЧНО САВЈЕТОВАЊЕ, БУДВА, 20 - 25. априла 1975.
ЧЕТРНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ, САРАЈЕВО, 13. -19. маја 1979.
СЕДАМНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ, СТРУГА, 12. - 16. маја 1985
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia