Интерпарламентарна унија
Интерпарламентарна унија (енгл. Inter-Parliamentary Union (IPU); фр. Union Interparlementaire (UIP)) је најстарија међународна парламентарна организација (основана 1889); представља највећи форум парламентараца у којем се води дијалог о миру и сарадњи међу народима; негује и унапређује концепт представничке демократије, успостављање контаката, сарадњу и размену искустава међу парламентима и парламентарцима; разматра питања од међународног значаја, одбрану и промоцију људских права. Пленарна заседања се одржавају два пута годишње, пролећно заседање у једној од чланица и јесење у Женеви, током којих се одржавају састанци радних тела. Србија је пуноправни члан од 1891. године. Организација је основана 1889. године као Интерпарламентарни конгрес. Његови оснивачи су били државници Фредерик Паси из Француске и Вилијам Рендал Кремер из Уједињеног Краљевства, који су настојали да створе први стални форум за политичке мултилатералне преговоре. У почетку је чланство у IPU било резервисано за поједине парламентарце, али се од тада трансформисало и укључивало законодавна тела суверених држава. Од 2020. године, национални парламенти 179 земаља су чланови IPU, док су 13 регионалних парламентарних скупштина придружени чланови.[3][4] IPU и Уједињене НацијеIPU је 1995. године обележила 50. годишњицу Уједињених нација одржавањем посебне седнице у сали Генералне скупштине пре почетка заседања,[5] на којој је планирана ближа сарадња са Уједињеним нацијама. Резолуцијом Генералне скупштине која је донета током те седнице, од генералног секретара се захтева да то спроведе у дело.[6] Споразум је потписан између IPU и генералног секретара 24. јула 1996. године, а затим је ратификован Резолуцијом Генералне скупштине, у којој Уједињене Нације признају IPU као светску организацију парламената.[7][8] У складу са овом резолуцијом, генерални секретар је поднео извештај[9] који је са уважавањем примила на увид Генерална скупштина, која је затражила даље јачање сарадње и још један извештај.[10] Овај извештај детаљно описује мере које су предузете, укључујући отварање канцеларије за везу у Њујорку и сарадњу по питањима као што су нагазне мине и унапређење представничке демократије.[11] После читавог јутра дебате[12] Генерална скупштина је донела резолуцију у којој је наведено да се „радује наставку блиске сарадње“.[13] Следеће године (1999) генерални секретар је известио о повећаном броју области сарадње,[14] о овом питању се расправљало цело поподне[15] (прекинуто минутом ћутања одржаном у знак почасти Вазгену Саргсјану, премијеру Јерменије кога су управо у то време убили наоружани људи),[16] и донео резолуцију којом се тражи да се IPU дозволи да се директно обрати Миленијумској Генералној скупштини.[17] Након другог извештаја,[18] и још једне полудневне дебате,[19] Генерална скупштина је поздравила декларацију IPU под насловом „Парламентарна визија за међународну сарадњу у зору трећег миленијума“ и позвала генералног секретара да истражи нове и даље начине на које би се тај однос могао ојачати.[20] Дана 19. новембра 2002. IPU је добио статус посматрача у Генералној скупштини.[21] У Резолуцији 59/19, Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, Генерална скупштина УН констатује препоруке у вези са систематичнијим ангажовањем парламентараца у раду Уједињених нација.[22] Коначна декларација Друге светске конференције председника парламената, која је одржана у седишту Уједињених нација, одржана је у септембру 2005. године, под насловом Премошћивање демократског јаза у међународним односима: јача улога парламента.[23] У Резолуцији коју је усвојила Генерална скупштина УН, 61/6, Сарадња између Уједињених нација и Интерпарламентарне уније, 27. новембра 2006, позива се на даљи развој годишњег парламентарног саслушања у Уједињеним нацијама и другим специјализованим парламентарним састанцима у контексту већих састанака Уједињених нација као заједнички догађаји Уједињених нација-Интерпарламентарне уније.[24] Сваке године током јесењег заседања Генералне скупштине IPU организује парламентарно саслушање.[25] Резолуција о сарадњи између Уједињених нација и IPU омогућила је циркулацију званичних докумената IPU у Генералној скупштини. УН и IPU блиско сарађују у различитим областима, посебно у миру и безбедности, економском и социјалном развоју, међународном праву, људским правима, демократији и родним питањима, али IPU није добио статус помоћног органа Генералне скупштине УН. Четврта Светска конференција председника парламенатаЧетврта светска конференција поводом 70. годишњице УН коју је Бан Ки-Мун означио као „УН70“ организована је у септембру 2015. на коју су позвани председници свих парламената чланица IPU (Интерпарламентарне уније) и парламената који нису чланови из целог света. Тема је била мир, демократија и развој.[26] Извештаји, резолуције и споразуми Уједињених нација
Реферфенце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
