Интраабдоминална хипертензија, повишен интраабдоминални притисак према дефиницији Светске асоцијације за бдоминални компартмент синдром, је продужено или понављано патолошко повишење интраабдоминалног или унутартрбушног притиска изнад 12 mmHg.[1]
Основни појмови
Интраабдоминални притисак
Интраабдоминални или унутартрбушни притисак је однос између акумулација течности унутар трбушне (абдоминалне) шупљине и комплијансе,[а] трбуха, по обрасцу:
(C = ΔV/ΔP)
Крива притиска - волумена за трбушну шупљину није праволинијска.[2] Услед опадања комплијансе трбуха, док се течност постепено накупља у перитонеалној дупљи, као исход настаје брже повећање или већа вредност интраабдоминалног притиска.[3]
Нормалне вредности интраабдоминалног притиска крћу се око 6,5 mmHg. Ова вредност варира током дисајног циклуса и расте са порастом телесне масе.
Интраабдоминална хипертензија
Burch са својим сарадницима,[4] дефинисао је градусни систем за интаабдоминалну хипертензију:
Степен I (7,5—11 mmHg),
Степен II (11—18 mmHg)
Степен III (18—25 mmHg)
Степен IV (> 25 mmHg).
Нешто касније, Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром (WSACS), модификовала је овај градусни систем (са намером да повећа његову клиничку сензитивност) на следећи начин:[1][5]
Такође Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром издала је препоруке да се:
Интраабдоминални притисак од 5—7 mmHg сматра граничном вредношћу код одраслих болесних.
Интрабдоминална хипертензија дефинише као трајно или поновљеноа увећање ИАП ≥ 12 mmHg.
Акутни компартмент синдром дефинише као трајни ИАП > 20 mmHg, повезан са дисфункцијом /отказом органа.[1]
Епидемиологија
У новијој литератури, интраабдоминална хипертензија и абдоминални компартмент синдром добро су описани и дефинисани ентитети који се јављају код хируршких и интернистичких и болесника, са или без абдоминалних (трбушних) повреда и/или операција.[6]
У литератури нема пуно података о инциденци и преваленцији интраабдоминална хипертензија и абдоминални компартмент синдром. Разлог томе је непрепознавања овог ентитета и/или недовољна евалуација болесника погођених овим поремећајем, као и великог број студија које се углавном баве приказом болесника.
Тачна инциденција још није верификована, али је јасно да се повећава у појединим популационим групама, као што су болесници са тупим или пенетрантно повредама трбуха, ратним повредама трбуха, руптуром трбушне анеуризме аорте, ретроперитонеалним крварењем, пнеумоперитонеумом, малигнитетом, панкреатитисом, масивним асцитом, трансплантацијом јетре, итд.[7]
У једној од најранијих проспективних студија са серијом од 145 пацијената који су идентификовани као ризична група за настанак интраабдоминалне хипертензије и абдоминалног компартмент синдром, објављена је инциденца од 14%.[8]
У новијој мултицентричној студији са 265 узастопних болесника примљених у различитим јединицама интензивне неге, објављено је да је 32,1% ове популације имало интраабдоминалну хипертензију и 4,2% абдоминални компартмент синдром.[9]
По досадашњим објављеним резултатима, у Сједињеним Америчким Државама број пацијената са абдоминалним компартмент синдромом примљених у јединице неге за трауму износио је од 5% до 15%, а 1% у свеобухватним пријемима услед повреде.[10]
Морбидитет и морталитет
Морбидитет и морталитет код абдоминалне хипертензије приписује се њеним ефектима на органске системе. Због тога, она има висок морталитет и поред интензивног лечења.
Такође, абдоминални компартмент синдрома код појединих болесника је последица тешких повреда или обољења, која за собом носе висок морталитет и морбидитет. У појединим студијама морталитет оболелих од абдоминалне хипертензије износи и до 67%.[11][12] Рекурентни абдоминални компартмент синдрома носи још већи морталитет.
Етиолопатогенеза
Било који поремећај или абнормалност која подиже притисак унутар трбушне шупљине може индуковати интраабдоминалну хипертензију. Слићно но компартмент синдрому у екстремитетима, до абдоминалног компартмент синдрома долази када је нтраабдоминални притоисак превисок. Иста или слична стања код различитих болесника не морају довести до компликација унутар трбушне шупљине.
Поуздани подаци о етиологији нтраабдоминалне хипертензије нису познати, мада се као могући узроци најчешће наводе; сепса и тешка абдоминална траума, крварења, масивне опекотине.[13]. Повећање притиска у трбушној дупљи (интраабдоминална хипертензија) у наведеним поремећајима смањује доток крви у трбушне органе и нарушава плућне, кардиоваскуларне, бубрежне и желудачноцревне функције, изазивајући више синдрома дисфункције захваћених органа и у коначном исходу смрт.[14]
Приказ промена које доводе до интраабдоминалне хипертензије (ИАХ)
Овај синдром се среће код повреде трбуха и других телесних регија независно.ref name="Mcnelis" >Mcnelis J, Soffer S, Marini CP, Jurkiewicz A, Ritter G, Simms HH; et al. (2002). „Abdominal compartment syndrome in the surgical intensive care unit”. Am Surg. 68 (1): 18−23. PMID12467311. doi:10.1177/000313480206800105.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). −23.</ref>. Јавља се код болесника са панкреатитисом, оперисаних због руптуре абдоминалне[15][16][17] и грудне анеуризме аорте[18], неоперисаних болесника на неконтролисаној антикоагулантној терапији са крварењем у трбушном зиду и абдомену,[19], као и код болесника са трансплантираном јетром[20], због реперфузионог едема јетре и донор-реципијент несразмере.[21]
Међу бројним узроцима нтраабдоминалне хипертензије најчешћи су абдоминално крварење и масивна надокнада течности.
Напомене
^Комплијанса је промена волумена настала услед промене притиска.
^ абвгAbdominal Compartment Society. Intra-abdominal Hypertension and the Abdominal Compartment Syndrome: Updated Consensus Definitions and Clinical Practice Guidelines from the World Society of the Abdominal Compartment Syndrome. World Society of the Abdominal Compartment Syndrome. Available at Available at[мртва веза] 2013.
^Barnes GE, Laine GA, Giam PY, Smith EE, Granger HJ. Cardio- vascular responses to elevation of intra-abdominal hydrostatic pressure. Am J Physiol 1985; 248: R208–13.
^Milev, B.; Mirković, D.; Bezmarević, M.; Misović, S.; Mitrović, M.; Jovanović, M.; Mirković, L.; Milev, B.; Radenković, D. (2010). „Intra-abdominal hypertension and abdominal compartment syndrome”. Vojnosanit Pregl. 67 (8): 674—680. PMID20845672. doi:10.2298/VSP1008674M.
^Stankovic N, Petrovic M, Drinkovic N, Bjelovic M, Jevtic M, Mirkovic D (1996). „Colon and rectal war injuries”. J Trauma. 40 (3 Suppl): S183—8. PMID8606407. doi:10.1097/00005373-199603001-00041.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)1996; 40(Suppl): S183–8.
^Papavassiliou V, Anderton M, Loftus IM, Turner DA, Naylor AR,London NJ; et al. (2003). „The physiological effects of elevated intraabdominal pressure following aneurysm repair.”. Eur J VascEndovasc Surg. 26 (3): 293−8. PMID14509893. doi:10.1053/ejvs.2002.1930.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Shiiya, N.; Matsuzaki, K.; Miyatake, T.; Yoshimoto, K.; Yasuda, K. (2005). „Abdominal compartment syndrome causing respiratory failure during surgery for a ruptured descending thoracic aneurysm: Report of a case”. Surg Today. 35 (4): 320−2. PMID15815851. doi:10.1007/s00595-004-2923-1.
^Barnes GE, Laine GA, Giam PY, Smith EE, Granger HJ. Cardiovascular responses to elevation of intra-abdominal hydrostatic pressure. Am J Physiol 1985; 248: R208–13.
^English W. Abdominal compartment syndrome. Tutorial of the week number 120. [cited 2008 December 1]. Available from: englishwilliam@hotmail.com
^Handschin, A. E.; Weber, M.; Renner, E.; Clavien, P. A. (2005). „Abdominal compartment syndrome after liver transplantation”. Liver Transpl. 11 (1): 98—100. PMID15690542. doi:10.1002/lt.20295.