Интраабдоминална хипертензија

Интраабдоминална хипертензија, повишен интраабдоминални притисак према дефиницији Светске асоцијације за бдоминални компартмент синдром, је продужено или понављано патолошко повишење интраабдоминалног или унутартрбушног притиска изнад 12 mmHg.^[1]

Основни појмови

Интраабдоминални притисак

Интраабдоминални или унутартрбушни притисак је однос између акумулација течности унутар трбушне (абдоминалне) шупљине и комплијансе,^[а] трбуха, по обрасцу:

(C = ΔV/ΔP)

Крива притиска - волумена за трбушну шупљину није праволинијска.^[2] Услед опадања комплијансе трбуха, док се течност постепено накупља у перитонеалној дупљи, као исход настаје брже повећање или већа вредност интраабдоминалног притиска.^[3]

Нормалне вредности интраабдоминалног притиска крћу се око 6,5 mmHg. Ова вредност варира током дисајног циклуса и расте са порастом телесне масе.

Интраабдоминална хипертензија

Burch са својим сарадницима,^[4] дефинисао је градусни систем за интаабдоминалну хипертензију:

Степен I (7,5—11 mmHg),
Степен II (11—18 mmHg)
Степен III (18—25 mmHg)
Степен IV (> 25 mmHg).

Нешто касније, Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром (WSACS), модификовала је овај градусни систем (са намером да повећа његову клиничку сензитивност) на следећи начин:^[1]^[5]

Степен I ИАХ (12—15mmHg),
Степен II ИАХ (16–20 mmHg)
Степен III ИАХ (21—25 mmHg)
Степен IV ИАХ (> 25 mmHg).^[1]

Такође Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром издала је препоруке да се:

Интраабдоминални притисак од 5—7 mmHg сматра граничном вредношћу код одраслих болесних.
Интрабдоминална хипертензија дефинише као трајно или поновљеноа увећање ИАП ≥ 12 mmHg.
Акутни компартмент синдром дефинише као трајни ИАП > 20 mmHg, повезан са дисфункцијом /отказом органа.^[1]

Епидемиологија

У новијој литератури, интраабдоминална хипертензија и абдоминални компартмент синдром добро су описани и дефинисани ентитети који се јављају код хируршких и интернистичких и болесника, са или без абдоминалних (трбушних) повреда и/или операција.^[6]

У литератури нема пуно података о инциденци и преваленцији интраабдоминална хипертензија и абдоминални компартмент синдром. Разлог томе је непрепознавања овог ентитета и/или недовољна евалуација болесника погођених овим поремећајем, као и великог број студија које се углавном баве приказом болесника.

Тачна инциденција још није верификована, али је јасно да се повећава у појединим популационим групама, као што су болесници са тупим или пенетрантно повредама трбуха, ратним повредама трбуха, руптуром трбушне анеуризме аорте, ретроперитонеалним крварењем, пнеумоперитонеумом, малигнитетом, панкреатитисом, масивним асцитом, трансплантацијом јетре, итд.^[7]

У једној од најранијих проспективних студија са серијом од 145 пацијената који су идентификовани као ризична група за настанак интраабдоминалне хипертензије и абдоминалног компартмент синдром, објављена је инциденца од 14%.^[8]

У новијој мултицентричној студији са 265 узастопних болесника примљених у различитим јединицама интензивне неге, објављено је да је 32,1% ове популације имало интраабдоминалну хипертензију и 4,2% абдоминални компартмент синдром.^[9]

По досадашњим објављеним резултатима, у Сједињеним Америчким Државама број пацијената са абдоминалним компартмент синдромом примљених у јединице неге за трауму износио је од 5% до 15%, а 1% у свеобухватним пријемима услед повреде.^[10]

Морбидитет и морталитет

Морбидитет и морталитет код абдоминалне хипертензије приписује се њеним ефектима на органске системе. Због тога, она има висок морталитет и поред интензивног лечења.

Такође, абдоминални компартмент синдрома код појединих болесника је последица тешких повреда или обољења, која за собом носе висок морталитет и морбидитет. У појединим студијама морталитет оболелих од абдоминалне хипертензије износи и до 67%.^[11]^[12] Рекурентни абдоминални компартмент синдрома носи још већи морталитет.

Етиолопатогенеза

Било који поремећај или абнормалност која подиже притисак унутар трбушне шупљине може индуковати интраабдоминалну хипертензију. Слићно но компартмент синдрому у екстремитетима, до абдоминалног компартмент синдрома долази када је нтраабдоминални притоисак превисок. Иста или слична стања код различитих болесника не морају довести до компликација унутар трбушне шупљине.

Поуздани подаци о етиологији нтраабдоминалне хипертензије нису познати, мада се као могући узроци најчешће наводе; сепса и тешка абдоминална траума, крварења, масивне опекотине.^[13]. Повећање притиска у трбушној дупљи (интраабдоминална хипертензија) у наведеним поремећајима смањује доток крви у трбушне органе и нарушава плућне, кардиоваскуларне, бубрежне и желудачноцревне функције, изазивајући више синдрома дисфункције захваћених органа и у коначном исходу смрт.^[14]

Приказ промена које доводе до интраабдоминалне хипертензије (ИАХ)

Овај синдром се среће код повреде трбуха и других телесних регија независно.ref name="Mcnelis" >Mcnelis J, Soffer S, Marini CP, Jurkiewicz A, Ritter G, Simms HH; et al. (2002). „Abdominal compartment syndrome in the surgical intensive care unit”. Am Surg. 68 (1): 18−23. PMID 12467311. doi:10.1177/000313480206800105. . −23.</ref>. Јавља се код болесника са панкреатитисом, оперисаних због руптуре абдоминалне^[15]^[16]^[17] и грудне анеуризме аорте^[18], неоперисаних болесника на неконтролисаној антикоагулантној терапији са крварењем у трбушном зиду и абдомену,^[19], као и код болесника са трансплантираном јетром^[20], због реперфузионог едема јетре и донор-реципијент несразмере.^[21]

Међу бројним узроцима нтраабдоминалне хипертензије најчешћи су абдоминално крварење и масивна надокнада течности.

Напомене

^ Комплијанса је промена волумена настала услед промене притиска.

Види још

Абдоминални компартмент синдром

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Abdominal Compartment Society. Intra-abdominal Hypertension and the Abdominal Compartment Syndrome: Updated Consensus Definitions and Clinical Practice Guidelines from the World Society of the Abdominal Compartment Syndrome. World Society of the Abdominal Compartment Syndrome. Available at Available at^{[мртва веза]} 2013.
^ Barnes GE, Laine GA, Giam PY, Smith EE, Granger HJ. Cardio- vascular responses to elevation of intra-abdominal hydrostatic pressure. Am J Physiol 1985; 248: R208–13.
^ Milev, B.; Mirković, D.; Bezmarević, M.; Misović, S.; Mitrović, M.; Jovanović, M.; Mirković, L.; Milev, B.; Radenković, D. (2010). „Intra-abdominal hypertension and abdominal compartment syndrome”. Vojnosanit Pregl. 67 (8): 674—680. PMID 20845672. doi:10.2298/VSP1008674M.
^ Burch, J. M.; Moore, E. E.; Moore, F. A.; Franciose, R. (1996). „The abdominal compartment syndrome”. Surg Clin North Am. 76 (4): 833—42. PMID 8782476. doi:10.1016/S0039-6109(05)70483-7.
^ Cheatham ML. Abdominal compartment syndrome: pathophysiology and definitions. Scand J Trauma Resusc Emerg Med 2009; 17: 10.
^ Rutherford, E. J.; Skeete, D. A.; Brasel, K. J. (2004). „Management of the patient with an open abdomen: techniques in temporary and definitive closure”. Curr Probl Surg. 41 (10): 815—76. PMID 15685140. doi:10.1067/j.cpsurg.2004.08.002.
^ Stankovic N, Petrovic M, Drinkovic N, Bjelovic M, Jevtic M, Mirkovic D (1996). „Colon and rectal war injuries”. J Trauma. 40 (3 Suppl): S183—8. PMID 8606407. doi:10.1097/00005373-199603001-00041. 1996; 40(Suppl): S183–8.
^ Bailey, J.; Shapiro, M. J. (2000). „Abdominal compartment syndrome”. Critical Care. 4 (1): 23—29. PMC 137249 . PMID 11094493. doi:10.1186/cc646 .
^ Malbrain, M. L.; Chiumello, D.; Pelosi, P.; Wilmer, A.; Brienza, N.; Malcangi, V.; Bihari, D.; Innes, R.; Cohen, J.; Singer, P.; Japiassu, A.; Kurtop, E.; De Keulenaer, B. L.; Daelemans, R.; Del Turco, M.; Cosimini, P.; Ranieri, M.; Jacquet, L.; Laterre, P. F.; Gattinoni, L. (2004). „Prevalence of intra-abdominal hypertension in critically ill patients: a multicentre epidemiological study”. Intensive Care Med. 30 (5): 822—9. PMID 14758472. S2CID 992992. doi:10.1007/s00134-004-2169-9.
^ Paula R. Abdominal compartment syndrome Boston: Medical Publishing; 2009.
^ Hunter, J. D. (2008). „Abdominal compartment syndrome: an under diagnosed contributory factor to morbidity and mortality in the critically ill”. Postgrad Med J. 84 (992): 293—8. PMID 18644919. S2CID 28578265. doi:10.1136/pgmj.2007.064212.
^ „Recommendations”. Intensive Care Med. 33: 951—62. 2007.
^ Kirkpatrick, A. W.; Ball, C. G.; Nickerson, D.; d'Amours, S. K. (2009). „Intraabdominal hypertension and the abdominal compartment syndrome in burn patients”. World Journal of Surgery. 33 (6): 1142—9. PMID 19350317. S2CID 5718935. doi:10.1007/s00268-009-9995-4.
^ (језик: енглески) Richard Paula, Abdominal Compartment Syndrome WebMD
^ Djavani, K.; Wanhainen, A.; Bjorck, M. (2006). „Intra-abdominal hypertension and abdominal compartment syndrome following surgeryfor ruptured abdominal aortic aneurysm.”. Eur J Vasc EndovascSurg. 31 (6): 581−4. PMID 16458547. doi:10.1016/j.ejvs.2005.12.007.
^ Mehta M, Darling RC 3rd, Roddy SP, Fecteau S, Ozsvath KJ,Kreienberg PB, et al. Mehta, M.; Darling Rc, 3rd; Roddy, S. P.; Fecteau, S.; Ozsvath, K. J.; Kreienberg, P. B.; Paty, P. S.; Chang, B. B.; Shah, D. M. (2005). „Factors associated with abdominal compartment syndrome complicating endovascular repair ofruptured abdominal aortic aneurysms.”. J Vasc Surg. 42 (6): 1047—1051. PMID 16376190. doi:10.1016/j.jvs.2005.08.033. −51.
^ Papavassiliou V, Anderton M, Loftus IM, Turner DA, Naylor AR,London NJ; et al. (2003). „The physiological effects of elevated intraabdominal pressure following aneurysm repair.”. Eur J VascEndovasc Surg. 26 (3): 293−8. PMID 14509893. doi:10.1053/ejvs.2002.1930.
^ Shiiya, N.; Matsuzaki, K.; Miyatake, T.; Yoshimoto, K.; Yasuda, K. (2005). „Abdominal compartment syndrome causing respiratory failure during surgery for a ruptured descending thoracic aneurysm: Report of a case”. Surg Today. 35 (4): 320−2. PMID 15815851. doi:10.1007/s00595-004-2923-1.
^ Barnes GE, Laine GA, Giam PY, Smith EE, Granger HJ. Cardiovascular responses to elevation of intra-abdominal hydrostatic pressure. Am J Physiol 1985; 248: R208–13.
^ English W. Abdominal compartment syndrome. Tutorial of the week number 120. [cited 2008 December 1]. Available from: englishwilliam@hotmail.com
^ Handschin, A. E.; Weber, M.; Renner, E.; Clavien, P. A. (2005). „Abdominal compartment syndrome after liver transplantation”. Liver Transpl. 11 (1): 98—100. PMID 15690542. doi:10.1002/lt.20295.