Инфраорбитални живац![]() Инфраорбитални живац (лат. nervus infraorbitalis) је завршна грана горњовиличног нерва. Простире се од доње орбиталне пукотине косо унутра и унапред преко пода очне дупље и улази у инфраорбитални жлеб (лат. sulcus infraorbitalis), а након тога понире у истоимени канал (лат. canalis infraorbitalis) и излази на предњој страни тела горње вилице где се дели у своје завршне гране.[1][2][3] Бочне гранеТоком проласка кроз инфраорбитални жлеб и канал, живац даје своје бочне гране: средњу горњу зубну грану и предње горње зубне гране. Средња горња зубна грана (лат. ramus alveolaris superior medius) се спушта низ задњи и потом предњи зид виличног синуса и у пределу коренова преткутњака се спаја са осталим зубним гранама и улази у горњи зубни сплет. Највећим делом ова грана оживчава први и други горњи преткутњак. Предње горње зубне гране (лат. rami alveolares superiores anteriores) се одвајају у инфраорбиталном каналу и најчешће их има две. оне се спуштају низ коштане каналиће у горњој вилици и у пределу коренова предњих зуба улазе у састав горњег зубног сплета. Они инервишу горњи први и други секутић и горњи очњак. Горњи зубни сплетГорњи зубни сплет (лат. plexus dentalis superior) граде задње-горње зубне гране и бочне гране инфраорбиталног нерва. Из њега се издвајају:
Завршне гранеНакон што инфраорбитални живац изађе из истоименог канала на предњој страни горње вилице, он се дели у четири групе завршних грана:
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia