Инхалациона анестезија или гасна анестезија једна је од најчешће коришћених анестазија у операционим салама, која се постиже и одржава анестетицима у гасовитом облику. Ови лекови у организам доспевају са удахнутим ваздухом у плућима.[1]
Гасна или инхалациона анестезија се сматра најсигурнијим видом анестезије, јер омогућава да се анестетик дозира према потребама хирурга и здравственом стању пацијента. Такође, у хитним случајевима када дође до застоја рада кардиореспираторног система, вештачко дисање и реанимација су једино могући са апаратом за инхалациону анестезију. Неке операције је и немогуће изводити без гасне анестезије, као што је на пример хируршка корекција дијафрагматске херније и операције на и у грудној дупљи. Осим тога опоравак пацијена који су били у инхалационој анестезији је бржи и лакши.
Врсте анестетика и других гасова
За ову врсту анестезије користи се смеша гасова (кисеоник, азотсубоксид, изофлуран итд) чија се смеша припрема у посебним апаратима и пластичним системом цеви преко ендотрахеалног тубуса или путем маске за лице, у строго контролисаним условима уноси у дисајни систем болесника.
Уз гасове за анестезију, додају се и лекови који обезбеђују релаксацију мишића и неосетљивост на бол. Ова врста анестезије је најчешће примањивани облик анестезије.
Добре и лоше стране
Добре стране инхалационе анестезије
Недостаци инхалационе анестезије
дејство анестезије наступа брзо
дубине анестезије је дозирана
лако одржавање и контрола анестезије
брзо буђења болесника из анестезије
надражај дисајних путева уз нагон на кашаљ
пролазни бол у грлу
оштећења у усној дупљи
повраћање и удисање (аспирација) желудачног садржаја уз могућу појаву упале плућа
Референце
^Predrag Stevanović, Miomir Jović, KLINIČKA PRIMENA INHALACIONIH ANESTETIKA, Respiratorni sistem i anestezija (Prvi kurs Evropskog komiteta za edukaciju u anesteziji, Kopaonik, 12-13. 3. 2012)
Спољашње везе
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).
