Исламска заједница Србије

Исламска заједница Србије
Бајракли џамија у Београду
Основни подаци
Верски поглавар	реис-ул-улема Сенад Халитовић (подржан од мешихата санџачког) Неџмедин Саћипи (подржан од муфтијства београдског)
Седиште	Бајракли џамија у Београду
Јурисдикција	Србија
Језик	српски, бошњачки, албански и ромски
www.rijaset.rs
Број
Управних подручја	3 мешихата

Исламска заједница Србије је врховно тело муслимана на територији Србије организована у Ријасет. Ријасет исламске заједнице Србије подељен је на 3 мешихата: србијански, санџачки и прешевски.

Председници мешихата су: муфтија србијански Абдулах Нуман, муфтија санџачки Сенад Халитовић и муфтија прешевски Неџмедин Саћипи. На челу Ријасета исламске заједнице Србије је врховни поглавар свих муслимана Србије реис-ул-улема Сеад Насуфовић. Поред Исламске заједнице Србије, на територији Србије делује и Исламска заједница у Србији, која чини засебан мешихат у саставу Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Исламска заједница Југославије је нелегитимно укинута 1993. а међу четворицом потписника дисолуције били су Мустафа Церић и Муамер Зукорлић. Поделом су успостављене сецесионистичке исламске заједнице Косова, Босне и Херцеговине, Санџака, Хрватске и Словеније.

С друге стране, Исламска заједница Србије је 1994. у Нишу одржала Сабор којим је успостављен правни континуитет са Исламском заједницом Србије у Социјалистичкој Републици Србији. Исламска заједница Србије, под тим именом а са седиштем у Београду, на челу са муфтијом Хамдијом Јусуфспахићем, од 2001. уписана је у Регистар Завода за статистику Републике Србије. Исламска заједница Србије је до 2007. обухватала простор централне Србије и Војводине, без шест општина Рашке области (Санџака), где је деловала Исламска заједница Санџака. Сабор Исламске заједнице Србије је 19. фебруара 2007. усвојио Устав Исламске заједнице Србије којим је она уздигнута у ранг Ријасета за територију Републике Србије и успостављен континуитет са исламском верском заједницом у Кнежевини Србији. За реис-ул-улему је именован Хамдија Јусуфспахић.^[1]

У октобру 2007. године је за новог реис-ул-улему изабран Адем Зилкић, а Хамдија Јусуфспахић је изабран за почасног реис-ул-улему. За муфтију санџачког изабран је Хасиб Суљовић.^[2][3]

За новог реис-ул-улему био је два кандидата, дотадашњи врховни поглавар Адем Зилкић и муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић. Непосредно пре гласања кандидатуру је повукао Мухамед Јусуфспахић па је на на Врховном сабору Исламске заједнице који је одржан у Новом Пазару за реис-ул-улему изабран Адем Зилкић. Након што је ту функцију обављао у два наврата ои једну годину, овим гласањем је добио мандат од пет година.^[4]

У јуну 2016. године на седници Врховног сабора Исламске заједнице Србије која је одржана у Новом Пазару разрешен је дужности комплетан ријасет Исламске заједнице Србије на челу са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем, међу којима је био и србијански муфтија Мухамед Јусуфспахић. За новог србијанског муфтију постављен је Абдулах Нуман.^[5] Изабрани су и нови муфтија санџачки (Хасиб Суљовић) и нови муфтија прешевски (Неџмедин Саћипи). До избора новог реис-ул-улеме одлучено је да Исламску заједницу Србије водити повереништво сачињено од тројице муфтија (србијанског, санџачког и прешевског). Сеад Нусуфовић је изабран за новог реис-ул-улему 2. јула 2016. године, а свечано је устоличен у Бајракли џамији у Београду. Он би на том месту требало да остане до 2021. године.^[6][7]

У Тутину је 2019. године изабран нови муфтија санџачки. У конкуренцији пет кандидата, дугогодишњи помоћник муфтије санџачког, Сенад Халитовић је добио једногласну подршку.^[8]

У Београду је 12. децембра 2021. године одржана седница Врховног сабора Исламске заједнице Србије на којој се бирао реис ул-улема. За врховног поглавара Исламске заједнице Србије, реизабран је Сеад Насуфовић коме ће то бити други петогодишњи мандат.^[9][10]

Током 2023. године дошло је до раскола у Исламској заједници Србије која се поделила у два табора. Прво је 8. октобра подржан од Мухамеда Јусуфспахића за реис ул-улему изабран муфтија прешевски Неџмедин Саћипи.^[11] Седам дана касније у Новом Пазару подржан од стране Мешихата санџачког за реис ул-улему изабран је дотадашњи муфтија санџачки Сенад Халитовић.^[12] И једни и други полажу право на место верског поглавара муслимана у Србији.

#	Слика	Име и презиме	Датум рођења	Датум смрти	Служба	Напомене
1.		Хамдија Јусуфспахић	16. јун 1937.	31. март 2016.	2006 — 2007	Од 2006. до 2007. године био реис-ул-улема, а од 2007 до смрти 2008. године почасни реис-ул-улема.
2.		Адем Зилкић	1956.		2007 — 2016	Наследио је Хамадију Јусуфспахића 2007. године. Прво је биран два пута у мандату од једне године, а 2010. године изабран је за реис-ул-улему у трајању од пет године.
3.		Сеад Насуфовић	22. јун 1979.		2016 — 2023	Изабран је 2016. године за реис-ул-улему.
4.		Сенад Халитовић	14. фебруар 1979.		2023 —	Изабран је 2023. године за реис-ул-улему.

#	Слика	Име и презиме	Датум рођења	Датум смрти	Служба
1.		Хамдија Јусуфспахић	16. јун 1937.	31. март 2016.	1994 — 2008
2.		Мухамед Јусуфспахић	28. новембар 1968.		2008 — 2016
3.		Абдулах Нуман	1950.		2016 — 2023.
4.		Мухамед Зиљкић	1978.		2023 —

• Ислам у Србији
• Исламска заједница у Србији

• Ријасет исламске заједнице Србије