Испирање млечних канала дојке
Испирање млечних канала дојке или дуктална лаважа је метода скрининга која се користи за откривање рака дојке код ризичних жена.[1] У току ове методе сакупљају се ћелије из млечних канала у дојци и прегледавају од стране патолога.[2] Поступак се заснива на уметању катетера (савитљиве цеви) у брадавицу дојке, како би се кроз њега, прво убацила мала количина слане воде у млечни канал, а потом та иста вода из дојке аспирирала (извукла) и заједно са ћелијама дојке. Тако добијен апират се затим шаље на патохистолошко испитивање добијених ћелија под микроскопом.[2] Тако је осим клиничког прегледа дојке, ултразвука и мамографије и дуктална лаважа постала једна од метода која се може користити за правовремено откривање рака дојке.[3][4] Велики број ћелија из млечних канала у дојци може се прикупити испирањем млечних канала дојке да би се откриле атипичне ћелијске промене у дојци.[5] Ово је безбедна и добро толерисана процедура и осетљивија метода откривања атпичних ћелијске у односу на методу аспирације брадавица. НаменаИспирање млечних канала дојке је минимално инвазивна процедура која је развијена за идентификацију ћелијске атипије у каналима дојке. Опис и значај методеПрво се флексибилни микрокатетер пречника 1,5 цм се убацује у млечне канале кроз отворе на површини брадавице дојке под локалном анестезијом. Потом се у канал инфундира физиолошким раствором да би се извукао ћелијски материјал за цитолошку анализу. Појава замућене течности у аспирату је често показатељ успешног поступка испирање млечних канала дојке.[3] Цитолошка припрема и интерпретација испирање млечних канала дојке донекле су слични онима који се користе за цитоморфологију у проточној цитометрији лимфних чворов (ФНАБ ), узорковању исцедка из брадавица и узоркоавање аспириране течности из брадавице (НАФ).[6] Значај методе се огледа у томе њена потенцијалне употребе укључује:[6]
Ограничења и недостациТренутно нису доступни подаци о осетљивости и спецификацији испирања млечних канала дојке у откривању рака дојке, његовој корисности у стратификацији ризика и прогностичком значају благе атипије. Због ових ограничења, испирање млечних канала дојке је најбоље користи у контексту клиничких испитивања фокусираних на откривање и превенцију рака дојке. Остала питања укључују да ли цитолошка атипија у ћелијама добијеним из испирања млечних канала дојке заиста предвиђа развој рака, који ће проценат жена са високим ризиком бити подвргнут успешном испирању млечних канала дојке и како се информације добијене из цитологије испирања млечних канала дојке могу користити за лечење особа са високим ризиком.[7] Још једно ограничење је чињеница да испирање млечних канала дојке може само да поврати ћелије из интрадукталног процеса. Међутим, налаз НСАБП-а о 1.000 мастектомија је показао да само 70% инвазивних карцинома има интрадукталну компоненту. Слично, у свом истраживању 801 узорка мастектомије, Бадве и сарадници су показали да 14% инвазивних карцинома нема интрадуктални карцином. Стога, испирање млечних канала дојке није у могућности да открије најмање 14% до 30% случајева рака дојке. Остале забринутости укључују немогућност да испирање млечних канала дојке открије периферно лоциране лезије и двосмисленост о недостатку абнормалности у непопустљивом каналу.[8] Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia