У 12. веку нагли успон текстилне производње погодује развоју градова Брижа, Гента, Ипра и Антверпенa. У 13. и 14. веку честе су побуне градских привредника против патрицијата. У Стогодишњем рату (1337—1453) богати фландријски градови се због привредних разлога (увоз вуне), опредељују за Енглеску. У то доба процвата земљом управљају бургундске војводе.
Од 1477. Белгија припада династији Хабзбург те остаје у њеном поседу и након борби за бургундско наслеђе. Северни Брабант и део северне Фландрије је од 1648. године у саставу јужних покрајина, а од 1714, након рата за шпанско наслеђе, Белгија је поново аустријска. Антиаустријско расположење одразило се у устанку 1789. и проглашењу Уједињених Белгијских Држава. 1797. прикључена је Француској Републици.
Од 1960. повлачи се из Белгијског Конга и војно интервенише 1977. заједно са француском војском. Године 1951. краља Леополда III наследио је Бодуен I. Почетком 1960-их разграничена су језична подручја у Белгији. Од 1970. озакоњене су три заједнице (франкофонска/валонска, фламанска и немачка), а постепена федерализација резултовала је аутономијом три регије: Валоније, Фландрије и главног града Брисела.
Године 1993. на престо долази Алберт II. Пред крај 1990-их и почетком 2000-их утицајна је Либерална странка, у владајућој коалицији са странкама левице и еколошког покрета. Од 1999. премијер је Ги Верхофстат који је поново изабран 2003.
На белгијској територији su неандерталски фосили откривени су у Анжију 1829–30 и негде другде, неки од којих су из периода око 100.000 година пре нове ере.[1]
Најранија неолитска пољопривредна технологија северне Европе, такозвана ЛБК култура, досегла је исток Белгије у њеном најудаљенијем северозападном делу од свог места порекла у југоисточној Европи. Њена експанзија зауставила се у региону Хесбаје у источној Белгији око 5000. п. н. е. Белгијска ЛБК је запажена по употреби одбрамбених зидова око села, што се претпоставља да је било неопходно услед близине ловаца-сакупљача.[2][3][4]
Carlier, Julie (2010). „Forgotten Transnational Connections and National Contexts: an 'entangled history' of the political transfers that shaped Belgian feminism, 1890–1914”. Women's History Review. 19 (4): 503—522. doi:10.1080/09612025.2010.502396..
Conway, Martin (2012). The Sorrows of Belgium: Liberation and Political Reconstruction, 1944–1947. Oxford University Press.. online review
Deprez, Kas, and Louis Vos, ур. (1998). Nationalism in Belgium: Shifting Identities, 1780–1995.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза). 21 essays by scholars
Dumont, Georges-Henri, Histoire de Bruxelles. Biographie d'une capitale (Brussels 1997)
Fishman, J. S. Diplomacy and Revolution. The London Conference of 1830 and the Belgian Revolt (Amsterdam 1988).
Lorwin, Val R (1966). „Belgium: Religion, class and language in national politics”. Ур.: Robert Dahl, ed. Political Oppositions in Western Democracies. стр. 147–87.CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза)
Polansky, Janet L (1987). Revolution in Brussels 1787–1793.
Stanard, Matthew G. (2005). „Selling the Empire between the Wars: Colonial Expositions in Belgium, 1920-1940”. French Colonial History. 6: 159—178. JSTOR41935184. doi:10.1353/fch.2005.0010.
Stanard, Matthew G (2012). Selling the Congo: A history of European pro-empire propaganda and the making of Belgian imperialism. U of Nebraska Press.
Strikwerda, C. J (1997). Mass Politics and the Origin of Pluralism: Catholicism, Socialism and Flemish Nationalism in Nineteenth-Century Belgium. Lanham, MD and Leuven.
Strikwerda, C. J (1986). Urban Structure, Religion and Language: Belgian Workers (1880–1914). Ann Arbor.
VanYpersele, Laurence; Rousseaux, Xavier (2005). „Leaving the War: Popular Violence and Judicial Repression of 'Unpatriotic' Behaviour in Belgium (1918–1921)”. European Review of History. 12 (1): 3—22. ISSN1350-7486. doi:10.1080/13507480500047936. Fulltext: Ebsco
Економска, културна и социјална историја
Blomme, J (1992). The Economic Development of Belgian Agriculture, 1880–1980. Leuven.
Clark, Samuel (1984). „Nobility, Bourgeoisie and the Industrial Revolution in Belgium”. Past & Present (105): 140—175. JSTOR650548. doi:10.1093/past/105.1.140.
Deschouwer, Kris. „Ethnic structure, inequality and governance of the public sector in Belgium.”. Ethnic Inequalities and Public Sector Governance. I UNRISD/Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2006). online
Dhondt, Jan, and Marinette Bruwier in Carlo Cipolla (1970). The Emergence of Industrial Societies-1. Fontana. стр. 329—355.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Houtte, J. A. Van (1972). „Economic Development of Belgium and the Netherlands from the Beginning of the Modern Era”. Journal of European Economic History. 1: 100—120.
Lijphart, Arend (1981). Conflict and coexistence in Belgium: the dynamics of a culturally divided society.
Stanard, Matthew G. "Belgium, the Congo, and Imperial Immobility: A Singular Empire and the Historiography of the Single Analytic Field,"French Colonial History. 2014. стр. 87—109.. 15.
H-Net list H-Low-Countries is published free by email and is edited by scholars. Its occasional messages deal with new journal issues, methodology, archives, and teaching methods,