Кавкаски ловци-сакупљачи Кавкаски Ловци-сакупљачи (КЛС)[1] је назив коришћен у археогенетици за посебну генетску лозу и предачку компоненту, која је први пут идентификована у студији из 2015.[2][3] на основу популационо генетске анализе једног броја западно-евроазијских (европских, кавкаских и блискоисточних) популација.[4][5] Лоза Кавкаских Ловаца-сакупљача се одвојила од лозе Раних Европских Земљорадника (РЕЗ) пре око 25.000 година током последњег глацијалног максимума, а заједнички преци ове две лозе потичу од популације, која се веома рано, пре око 45.000 година, одвојила од хипотетичке лозе „Базалних Евроазијата”.[3] Кавкаски Ловци-сакупљачи су успели да, у изолацији, преживе последњи глацијални максимум као посебна популација.[2] Почетком неолита, око 8000 године пре нове ере, КЛС су вероватно били распрострањени широм Кавказа и западног Ирана,[6] а њима блиско становништво је око 6000 пре нове ере населило Пакистан и северозападну Индију.[7] Део Источних Ловаца-сакупљача из понтско-каспијских степа се мешао са Кавкаским Ловцима-сакупљачима, што је довело до настанка Западних Степских Сточара (ЗСС), који су створили културу јамног гроба, која се проширила широм Европе током касног неолита и раног бронзаног доба.[8] Најзаступљенија хаплогрупа Y-ДНК код Кавкаских Ловаца-сакупљача је била хаплогрупа J (J1 и J2), док су хаплогрупа K и хаплогрупа H њихове најзаступљеније mtДНК хаплогрупе. Порекло ,_western_hunter-gatherers_and_early_farmers_(Jones_at_al,_2015).png) Џонс и сарадници су у својој студији из 2015. објавили резултате анализе генома мушкараца, чији су костури пронађени у западној Грузији, а који потичу из доба касног палеолита (13.300 година) и мезолита (9.700 година). Ова два мушкарца су према првим резултатима били носиоци Y-ДНК хаплогрупа J* и J2a, а према новијим прецизнијим резултатима J1-FT34521 и J2-Y12379*, и митохондријалне хаплогрупе K3 и H13c, редоследно.[9] Анализа њихових генома је показала да су се Кавкасци укрштали са блискоисточним популацијама све до пре 25.000 година, када је почео најхладнији период последњег леденог доба.[4] Откривено је да скелет из горњег палеолита пронађен у пећини Сацурблија (живео око 11000 п. н. е.), као и скелет пронађен у пећини Котијас Клде у западној Грузији (живео око 7700 п. н. е.) из мезолита имају кавкаско ловчко-сакупљачко порекло. Човек из пећине Сацурблија је најближи модерним популацијама са Јужног Кавказа.[2] Фу и сарадници су 2016, упоређујући геном КЛС[а] са 13.700 година старим геномом Бишонског човека (пронађеног у Швајцарској) открили гранање на две лозе, једне чији је изданак лоза КЛС и друге лозе Западноевропских Ловаца-сакупљача (ЗЛС), пре око 45.000 година, у доба за које се претпоставља да је време првобитног насељавања Европе. Лоза КЛС се касније одвојила од лозе „Раних Анадолијских Земљорадника” (РАЗ), пре 25.000 година, током последњег глацијалног максимума.[3] Маргаријан и сарадници су 2017. у својој студији у којој су анализирали древну митохондријску ДНК становника јужног Кавказа открили брз пораст популације на крају последњег глацијалног максимума, пре око 18.000 година. У истој студији је такође откривено постојање континуитета мајчинских лоза ове области током 8.000 година.[10] Према Нарасимхану популација сродна иранским земљорадницима се око 6000 године пре нове ере доселила у Пакистан и северозападну Индију, пре појаве пољопривреде у северној Индији. Према њима, постоји могућност да је ово „порекло повезано са иранским земљорадницима [...] било [такође] карактеристично за становнике северног Кавказа и ловце-сакупљаче са иранских висоравни”.[7] (Пра)Индоевропљани На основу тренутно расположивих сазнања, изгледа да су Пра-Индоевропљани, тј. носиоци културе јамног гроба и сродних култура, били мешавина Источноевропских Ловаца-сакупљача (ИЛС); и популација које потичу са Блиског истока,[11] било од Кавкаских Ловаца-сакупљача[2] или становника Ирана из доба енеолита са компонентом Кавкаских Ловаца-сакупљача.[12][4] [б] Допринос обадве популације генетском резервоару носилаца културе јамног гроба је око половине.[14][4] Према коауторки Андреи Маники са Универзитета у Кембриџу: Према Џонсу и сарадницима (2015), геном Кавкаских Ловаца-сакупљача (КЛС) „је имао значајан удео у геному новостворених Западних Степских Сточара, носилаца културе јамног гроба, који су се у великој сеоби населили у Европу око 3000 пре нове ере, што подржава тезу о формативном кавкаском утицају на ову важну културу раног бронзаног доба. КЛС су оставили свој траг у данашњим популацијама Кавказа, Средње и Јужне Азије, а њихово ширење је вероватно означило долазак индоаријевских језика”.[15] Лазаридис и сарадници су 2016. предложили други народ, вероватно из Ирана, као извор блискоисточног порекла носилаца културе јамног гроба, према њима „популација сродна становницима Ирана из доба енеолита допринела је ~43% пореклу популације евроазијске степе из раног бронзаног доба”.[16][в] Према тврдњама из те студије, овај ирански енеолитски народ је био мешавина „Кавкаских Ловаца-сакупљача и неолитског народа из западног Ирана и Леванта”.[16] Галего-Љоренте и сарадници су 2016. изнели закључак да иранско становништво није вероватнији извор јужне компоненте у геному носилаца културе јамног гроба од Кавкаских Ловаца-сакупљача.[17] Ванг и сарадници су у студији из 2018. анализирали генетске податке фосила са Северног Кавказа датираних између 4. и 1. миленијума пре нове ере и пронашли корелацију са савременим етничким групама Јужног Кавказа, на основу чега су закључили да је тада „за разлику од данас – Кавказ деловао као мост, а не као непремостива баријера за кретање људи”.[18] Примеса КЛС која је пронађена у Јужној Азији, је могуће маркер тамошње индоаријевске сеобе.[2] Древна Грчка и егејска обалаОсим што су Кавкаски Ловци-сакупљачи дали свој допринос становништву континенталне Европе путем степских сточара, носилаца културе јамног гроба из бронзаног доба, КЛС који нису били мешани са Источним Ловцима-сакупљачима, су изгледа такође сами стигли у област око Егејског мора и допринели са приближно 9–32% геному Минојаца. Ови КЛС су вероватно пореклом били из Средње Анадолије.[19] Напомене
Референце
Литература
За даље читање
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
