Канада на Летњим олимпијским играма 1936.

Канада на олимпијским играма
Застава Канаде
МОК код	CAN
НОК	Олимпијски комитет Канаде COC-спољашња веза
Летње олимпијске игре 1936. (Берлин)
Такмичара	97 (79м + 18ж)[1] у 12 спорт.
Носилац заставе	Џејмс Ворал
Медаље поз.: 17	Злато Сребро Бронза Укупно 1 3 5 9
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
1896 • 1900 • 1904 • 1908 • 1912 • 1920 • 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1996 • 2000 • 2004 • 2008 • 2012 • 2016  • 2020
Зимске игре
1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976  • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2014 • 2018

Канада је учествовала на Летњим олимпијским играма, одржаним 1936. године у Берлину Немачка, по девети пут у својој историји, освојивши на овим играма девет медаља, од тога једну златну, три сребрне и пет бронзаних.

Канада је на ове игре послала екипу спортиста која је бројала 97 чланова (78 спортиста и 18 спортисткиња) који су узели учешће у 68 спортских дисциплина од укупно 11 спортова у којима су се такмичили.^[2] и 1 уметник који се такмичио у уметности скулптуре.^[3]

Најмлађи учесник био је пливач Џоун Лангдан са 13 година и 250 дана, а настарији маратонац Перси Вајр са 52 године и 199 дана.^[2]

Једину златну медаљу за Канаду је освојио кануиста Френк Амиот, који је сам морао да плати пут из Канаде за Немачку да би се такмичио, пошто Олимпијски комитет Канаде није имао новаца да му плати путне трошкове. Филип Едвардс је бронзаном медаљом у трци на 800 метара употпунио своју колекцију од пет освојених олимпијских медаља за Канаду.

Кошарка се по први пут појавила као олимпијска дисциплина. Доктор Џејмс Нејсмит, оснивач кошарке, је довео Канадску репрезентацију на Олимпијске игре и са њом освојио сребрну медаљу. У финалу Канадска репрезентација је изгубила од репрезентације САД са 19:8..^[4]

Спорт	Мушкарци	Жене	Укупно
Атлетика	21	7	28
Бициклизам	6	0	6
Бокс	4	0	4
Веслање	10	0	10
Једрење	1	0	1
Кајак и кану	8	0	8
Кошарка	9	0	9
Мачевање	5	3	8
Пливање	8	6	14
Рвање	5	0	5
Скокови у воду	1	2	3
Укупно(11)	78	18	96

Канада је у укупном скору завршила као седамнаеста нација по броју медаља, укупно девет, од тога једну златну, три сребрне и пет бронзаних медаља.

• Френк Амиот – Кану — 1.000 м, C-1 мушки

• Репрезентација Канаде – Кошарка, мушки^[5]
• Џон Лоринг – Атлетика — 400 м препоне, мушки
• Френк Сејкер и Харви Чартерс – Кану — 10.000 м, C-2 мушки

• Штафета – Атлетика — 4x100 м, жене^[6]
• Елизабет Тејлор – Атлетика — 80 м препоне, жене
• Фил Едвардс – Атлетика — 800 м, мушки
• Френк Сејкер и Харви Чартерс – Кану — 1.000 м, C-2 мушки
• Џо Шлимер – Рвање — слободни стил велтер (66–72 кг), мушки

Канаду је предстрављало 8 кајакаша, који су се такмичили у 8 дисциплина.

Кајакаш	Дисциплина	Полуфинале		Финале		Детаљи
		Резултат	Место	Резултат	Место
Френк Амиот	К-1 1.000 м	5:17,0	7. у гр 2	Није се квалификовао	15/15	[1]
	Ц-1 1.000 м			5:32,1		[2]
Бил Вилијамсон	К-1 10.000 м			54:05,7	14/15	[3]
Едвард Дир	К-2 1.000 м	4:32,0	4. у гр. 2	4:24.5	6/12	[4]
Френк Вилис
Гордон Потер	К-2 10.000 м			47:38,2	10/10	[5]
Едвард Дир*
Френк Сејкер	Ц-2 1.000 м			4:56,7		[6]
Харви Чартерс
Френк Сејкер*	Ц-2 10.000 м	4:50,7	6 у гр. 2	51:15.8		[7]
Харви Чартерс*
Стенли Потер	Ф-2 10.000 м			50:31,9	10/13	[8]
Френк Вилис*

• Ф = склопиви кајак
• такмичати са звездицом су учествовали у две дисциплине.

• Спортске референце
• База МОКа
• Званична олимпијска страница Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. фебруар 2012)