Канопске вазе

Канопске вазе или посуде су коришћене у Старом Египту у процесу мумификације. У њима су се чували унутрашњи органи људи за које се веровало да се припремају за загробни живот. Обично су прављене од алабастера, кречњака или печене глине.^[1]

Пракса коришћења ових посуда трајала је од Старог краљевства (први пронађени примерци потичу са краја четврте династије) до времена птолемејских владара.

Име ових посуда (канопске) потиче од представа Озирис-Канопуса, бића створеног комбиновањем египатског божанства Озирис и митског створења Канопус. Озирис-Канопус је представљан у облику јајоликог предмета са људском главом. Рани египтолози су грешком све посуде налик на представе Озирис-Канопуса називали канопске.^[2][1]

По правилу у гробницама се налазе четири канопске вазе. Од Средњег краљевства сматра се да се оне налазе под заштитом 4 Хорусова сина, заштитника канопских посуда:

• Даумутеф је чувао желудац, од 19. династије представљан је као соко^[3][4][5][6]
• Амсет је чувао јетру, представљан је у људском облику
• Хапи је чувао плућа, од 19. династије представљан је као мајмун (павијан)
• Кебехсенуеф је чувао црева, од 19. династије представљан је као шакал^[3][4][5][6]

Изгледа да је магијско присуство канопских посуда у гробницама било важније од њиховог садржаја. Пронађене су мумије којима нису уклањани унутрашњи органи, али су уз њих нађене канопске посуде. У позној епохи, органи су умотавани у платно и враћани у тело покојника.^[7] Улогу канопских ваза преузеле су воштане представе Хорусових синова.

• Shaw, Ian; Nicholson, Paul T. (1. 11. 1995). The dictionary of ancient Egypt. Harry N. Abrams. стр. 59. ISBN 978-0-8109-3225-8. 
• David, Ann Rosalie (1998). Handbook to Life in Ancient Egypt. Oxford University Press. стр. 152—. ISBN 978-0-19-513215-1. 

Канопске вазе на Викимедијиној остави.