Каоник
Каоник је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 1019 становника (према попису из 1991. било је 1652 становника). ПрошлостОко села су вођене борбе између Срба и Турака, октобра 1876. године током Првог српско-турског рата. На Каоник су нападали Черкези, у склопу турских трупа и спаљивали куће. Српски ровови су се налазили ниже села.[1] У Каонику је 1896. године рођен Добривоје Милуновић,[2] потоњи "монах Калист", о чијем је подвижничком животу написана књига.[3] Каоник је био 1901. године заједно са Ђунисом и Црквинама у склопу Ђуниске општине. Две године касније 1903. Црквине и Каоник се осамостаљују од Ђуниса, у нову Каоничку општину.[4] Каоник је крајем 19. века село у Расинском срезу са школом. Школска зграда је 1881. године током рата била коришћена за смештај српских официра. Супружници Спасоје и Станија Спасојевић чине учитељски кадар 1892. године. Постојала је у њему 1896. године четвороразредна основна школа у којој раде два учитеља. Тада је школу похађало укупно 116 ученика.[5] Јулка Стојановић ту предаје до 1897. године. Тако је 1898. године прво и друго одељење држала Даринка Марковић, а треће и четврто учитељ Љубомир Игрошанац (и 1899). Подигнута је 1902. године нова школска зграда за једно одељење, са једним учитељским станом. Отишла је 1903. године из села учитељица Милица Глигоријевић, а дошла је на рад у месну школу 1903. године Јелисавета Тадић учитељица. Њу замењује 1907. године нова учитељица Драгиња Митровић. Отворена је 1912. године нова школска зграда у Каонику - Ђунису, у којој тада ради учитељица Персида Удовичић. Седиште школе за децу из оба села је тада у Ђунису. Учитељ Светислав Богдановић је примио дужност у јесен 1914. године у Каонику. За време Првог светског рата, 1916. године службу учитељску обавља Загорка Јовановић.[6] Тридесетих година 20. века Каоник је веома богато и напредно место, на раскрсници главних саобраћајница.[7] ДемографијаУ насељу Каоник живи 1212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia