Каракалпаци

Каракалпаци

Застава Каракалпакије
Каракалпаци номади, 1932.
Укупна популација
620.000
Региони са значајном популацијом
Узбекистан (Каракалпакија)	518.301
Казахстан	56.000
Туркменистан	5.000
Русија	4.400
Језици
каракалпакски
Религија
сунизам
Сродне етничке групе
казаси, киргизи, ногајци

Каракалпаци су туркијски народ, који претежно живи у Узбекистану, односно у аутономној републици Каракалпакија, у којој чини 32,1% становништва. У Каракалпакији живи и готово једнак број Узбека (32,8%) и Казаха (32,6%), а Казаси и Каракалпаци су међусобно веома сродни народи. Каракалпаци су већином исламске вероисповести, а говоре каракалпачким језиком, који спада у турску групу алтајске породице језика.

Укупно их има око 620.000, од тога у Узбекистану 468.000.

Реч Каракалпак произилази из руског писања имена, а реч значи "црни шешир". Каракалпакси заправо називају себе Каракалпакс, док их узбекци називају Коракалпогс.

Недавни археолошки докази показују да су се Каракалпакси могли формирати као конфедерација различитих племена у неко време крајем 15. или 16. вијека на некој локацији дуж Сир Дарја^[1] (река у средњој Азији) . Ово би објаснило зашто су њихов језик, обичаји и материјална култура толико слични онима из Казахстана.

Каракалпак језик припада групи турских језика.

Говор Каракалпак има два дијалекта: североисточни и југозападни.

 У писању Каракалпак користи поред латиничне абецеде и измењену форму ћирилице (стандард Совјетског Савеза). Пре Совјетског Савеза, Каракалпак се није употребљавао у писаној форми, али понекад је користио модификовану форму персо-арапске абецеде.

1. ^ Сир Дарја