Карађорђево (Бачка Топола)

Карађорђево
Карађорђево;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Бачка Топола
Становништво
— 2022.	349
— густина	28*/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 25″ С; 19° 35′ 29″ И / 45.85693° С; 19.59145° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	112 m
Површина	51,4* km2
	Карађорђево Карађорђево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24308
Позивни број	024
Регистарска ознака	BT

Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Настало је колонизацијом народа из Босанске Крајине и Лике око 1921. године. Према попису из 2022. било је 349 становника. Састоји се од два дела: главног дела села, Калмарке и дела села који се зове Рајчић. До села постоји савремен пут са две траке који је саграђен током 1997. године. Добровољци су 1937. подигли основну школу "Опленац".^[1]

Село је типично равничарско, компактно са улицама које се секу под правим углом. У околини села се налазе бројне шуме, пашњак и језеро које је у процесу добијања ознаке „Парк природе“. У околини села постоји и саграђена депонија.

У селу постоји више индустријских погона као на пример:погон за производњу бројлера Месне индустрије „Топико“, као и новосаграђени објекти за узгој товних свиња који су успоставили кооперативну сарадњу са Месном индустријом „Топола“ из Бачке Тополе. Већи део сеоског становништва се бави пољопривредом, мада постоји и део становништва који се бави административним пословима у Бачкој Тополи и Суботици.

Село је једно време имало и фудбалског друголигаша, а то је био ФК Солунац, док је други клуб, ФК Напредак угашен због немогућности финансирања, и неизаинтересованости месне заједнице да помогне у опстанку.

Демографија

У насељу Карађорђево живи 469 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	997
1953.	1.143
1961.	868
1971.	746
1981.	624
1991.	588	578
2002.	590	590
2011.	468

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	535	90,67%
Мађари	21	3,55%
Буњевци	9	1,52%
Црногорци	5	0,84%
Хрвати	4	0,67%
Југословени	2	0,33%
Чеси	1	0,16%
Словаци	1	0,16%
Русини	1	0,16%
непознато	1	0,16%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	0
80+	4	9
75—79	11	13
70—74	29	26
65—69	18	40
60—64	9	23
55—59	3	11
50—54	11	6
45—49	24	20
40—44	34	24
35—39	17	24
30—34	20	18
25—29	8	12
20—24	17	17
15—19	26	19
10—14	16	23
5—9	19	12
0—4	14	11
Просек :	39,7	44,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	208	276	239	238	226	212	205

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	53	47	28	46	17	10	3	0	1	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	233	76	144	10	3
Женски	262	52	141	61	8
УКУПНО	495	128	285	71	11

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	120	60	0	0	28
Женски	75	39	0	0	14
Укупно	195	99	0	0	42

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	8	9	1	3
Женски	0	1	5	1	1
Укупно	0	9	14	2	4

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	4	0	1
Женски	2	0	3	1	8
Укупно	4	2	7	1	9

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	0	0	0

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.