Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2.655 m, налази се на Високим Татрама у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и Високим Татрама, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате (или Трансилванске Алпе), највиши врх Молдовеану 2.543 m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др.
Термин спољни Карпати се често користи за описивање северног обода Западних и Источних Карпата.
Карпати представљају станиште за највећу европску популацију мрких медведа, вукова, дивокоза и рисова, са највећом концентрацијом у Румунији,[6][7][8] као и за више од једне трећине свих европских биљних врста.[9] Планине и њихово подножје такође имају много термалних и минералних вода, при чему Румунија има једну трећину укупног броја у Европи.[10][11] Румунија је такође дом друге највеће површине девичанских шума у Европи, после Русије, са укупно 250.000 хектара (65%), од којих је већина у Карпатима,[12] са јужним Карпатима који чине највећу нефрагментисану шумску област у Европи.[13] Стопе крчења шума због нелегалне сече у Карпатима су високе.[14]
Оронимија
Западни Карпати
Назив карпатских планина потиче из античких времена, а првобитно је означавао само источне делове данашњег Карпатског масива. Назив се први пут помиње у радовима географа Птолемеја (2. век нове ере) који је забележио ороним (назив за брда и планине) Карпати (грч.Καρπάτης), а такође и етнонимКарпи, који се односио на народ. Антички назив за планински венац је повремено употребљаван и током средњег века. Тек касније, у време нововековног конституисања географије као савремене науке, назив је проширен на целокупан масив у данашњем опсегу.[15]
Карпатска оронимија (скуп назива за огранке карпатског венца) обухвата називе који су усвојени у процесу терминолошке стандардизације, која је у стручним (географским) круговима спроведена током 20. века, а такође и традиционалне (локалне) називе који су карактеристични за сваку појединачну област. Међународно прихваћени називи за три основна огранка карпатског горја (Западни Карпати, Источни Карпати, Јужни Карпати) засновани су на физичко-географским критеријумима, док се називи који одражавају формалну поделу Карпатског масива према државној припадности заснивају на геополитичким критеријумима (на пример: Чешки Карпати, Словачки Карпати, Пољски Карпати, Украјински Карпати, Румунски Карпати и тако даље).[16][17]
У склопу карпатске хоронимије (скуп назива за области у окружењу карпатског горја), посебан изазов и проблем представљају вишезначни појмови који су настали додавањем разних афикса на именску (карпатску) основу. Пошто је избор афикса по правилу одражавао локално схватање положаја одређене области у односу на Карпатски масив, поједини карпатски хороними су добили вишеструка значења. На пример, појам Поткарпатје у пољској и украјинској терминологији означава просторе на спољашњој страни карпатског венца, док исти појам у чешкој, словачкој и мађарској терминологији означава просторе са унутрашње стране карпатског лука. Сходно томе, пољско Поткарпатско војводство се налази на спољашњој, а бивша чехословачка Поткарпатска Русија на унутрашњој страни Карпата. Слична вишезначност постоји и код неких других геополитичких и геоисторијских појмова, као што су: Закарпатје, Покарпатје, Преткарпатје, Прикарпатје.[16][18]
Blazovich, László (1994). „Kárpátok [Carpathians]”. Ур.: Kristó, Gyula; Engel, Pál; Makk, Ferenc. Korai magyar történeti lexikon (9-14. század) [Encyclopedia of the Early Hungarian History (9th-14th centuries)] (на језику: мађарски). Akadémiai Kiadó. стр. 332. ISBN963-05-6722-9.
