Каталепсија
Каталепсија (грч. καταληψις - хватање, држање) је стање у којем особа одржава положај тела у којем се налази. Она је поремећај вољне активности односно кататони феномен који је омогућен појавом феномена „воштана савитљивост“ (лат. flexibitas cerea).[1] ЕтиопатогенезаКаталепсија представља патолошко понашање које се огледа у необично дугом задржавању делова тела или читавог тела у истом, антигравитацијском, неприродном положају, који је сам резултат измењеног стања мишићне напетости.[1] Често се комбинује са другим манифестацијама повећане сугестибилности, понављањем туђих гестова (ехопраксија), понављањем туђих речи (ехолалија), негативизам и др.[2][3] ![]() Еуген Блојлер (Eugen Bleuler) каталепсију описује на следећи начин: Пацијенти не праве потезе на своју руку, они могу заузети неку позицију, а без обзира колико то може бити незгодно, они ће тако остати дуго. У случајевима кататоне схизофреније (данас најређа врста схизофреније) било је могуће видети пацијенте како леже на подлози без јастука подигнуте главе - тзв. „психички јастук“.[2] Ако се манифестује круто држање, уместо воштане флексибилности, каталепсија се назива крута каталепсија. Стања са каталепсијомКаталепсија се среће код:
Облици каталепсије
Клиничка слика![]() Клиничком сликом каталепсије доминирају следећи знаци и симптоми који се могу појавити током кататоне кризе:
ТерапијаЛечење каталепсије зависи од његовог облика, тежине симптома и трајања епизода, а пре свега избегавања ове кризе је одржавање редовног и мирног спавања. У том смислу прописују се антидепресиви или хипнотици (као што су анафранил или кломипрамин). Примена антидепресива често се комбинује и са психотерапијским сеансама, и лековима за релаксацију мишића, који могу бити ефикасна код неких болесника, са каталепсијом који избегавају стање потпуне непокретности. То није болест сама по себи, већ је резултат поремећаја, синдрома или облика психозе. Каталепсија је симптом неких нервних поремећаја или стања као што су Паркинсонова болест и епилепсија . То је такође карактеристичан симптом " синдрома повлачења " код пацијената који се подвргавају третману за одвикавање од кокаина. Може бити узроковано шизофренијом и лечењем антипсихотицима , као што је халоперидол, и анестетиком кетамином. У неким приликама, изоловани случајеви каталептичких епизода такође могу бити изазвани екстремним емоционалним шоком. Протеин киназа "А" је предложена као посредник каталептичког понашања.[4] ЗанимљивостиСвета Тереза Авилска доживела је продужени напад каталепсије који је почео 1539. године. Ову епизоду је убрзао стрес који је доживела у кармелићанском самостану Оваплоћења. Ноге су јој се укочиле, и она је била инвалид три године. Тереза је од тада трпела и даље повремене нападе каталепсије.[5] Кроз историју је забележено неколико случајева када је особа била сахрањена док је још била жива и да се потом пробудила у неком тренутку. Како каталепсија може трајати три дана, у коме би особа била у стању привидне смрти могла бити сахрањена и тада се будила се у ковчегу. Између 1870. и 1910. године постојао је општи страх међу људима да могу бити живи закопани, па су израђивани такозвани „ заштитни ковчези “ са заставама или звонима. Иако постоје документовани случајеви сахране међу особама са каталепсијом, технолошки напредак је учинио готово немогућим да особа буде сахрањена у каталептичком стању: јер данас ЕЕГ или ЕКГ лако могу потврдити нечију смрт. Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia