Каталогизација

Каталогизација у библиотекарству процес је прављења метаподатака информационих ресурса као што су књиге, звучни записи и филмови. Каталогизација обухвата информације као што су име аутора, наслов и тема које постају део библиографског записа.^[1] Запис служи као сурогат за ускладиштени информациони ресурс. Од 1970-их, метаподаци су у машински читљивој форми и индексирани су у библиографским базама података и претраживачима. Каталогизацијом настају библиотекарски каталози.

Библиографска контрола пружа филозофску основу каталогизације дефинишући правила којима се довољно описује информациони ресурс и омогућава корисницима да пронађу најадекватнији.

Каталогизатор је особа одговорна за процес описа, анализе теме, класификације и нормативне контроле библотекарског материјала. Каталогизатори су основ сваке библиотекарске услуге јер су они ти који организују информације на такав начин да им се може што лакше приступити.^[2]

Референце

^ Read 2003.
^ Bair 2005, стр. 13-26.

Литература

Read, Jane M. (2003). Cataloguing without tears: managing knowledge in the information society [Каталогизација без суза: управљање знањем у друштву информација]. Chandos information professional series (1. изд.). Oxford: Chandos. ISBN 978-1-84334-043-0.

Bair, Sheila (13. 9. 2005). „Toward a Code of Ethics for Cataloging” [Напредовање ка етичком коду каталогизације]. Technical Services Quarterly. 23 (1): 13—26. S2CID 62641197. doi:10.1300/J124v23n01_02.