Катарина Бранковић
Катарина Бранковић (Грчки: Καταρίνα Μπράνκοβιτς; 1418–1492), позната и као Кантакузина (Kantakouzena) је била цељска грофица, жена грофа Улриха II Цељског и ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и деспине Ирине Кантакузин.[2] Упамћена је по писању Вараждинског апостола (1454. године), и задужбини манастиру Рмањ. Биографија Катарина се удала 20. априла 1434. године, за цељског грофа Улриха II(1406–1456).[2] То је био политички брак са намером да се осигура западна подршка Српској деспотовини.[3] Њена сестра Мара Бранковић била је удата за султана Мурата II да би се обезбедила подршка са истока.[3] Грофица Катарина Бранковић је родила петоро деце, Хермана (1439–1452), Ђорђа (1444–1445), Алберта (†1448) и близнакиње Јелисавету (1441–1455) и Катарину (1441–1441)[5]. Папа Пије II је једном рекао да је Катарина лијепа и поштена (лат. alioquin facie et moribus honestam).[3] Наручила је „Вараждински апостол”, руком писана православна литургијска књига и најстарији сачувани ћирилички рукопис са територије данашње Хрватске, од групе од три преписивача 1453. или 1454. године.[2] Након мужевљеве погибије у Опсади Београда 1456. године, грофица Катарина Цељска се одрекла свих својих поседа у данашњој Словенији и Хрватској осим Кршког у замену за годишњу накнаду од 2.000 дуката, а 1460. године је продала све своје поседе у Славонији цару Фридриху III за 29.000 златних гулдена.[3] Пропутовала је Италију, Крф, Дубровник, да би се на крају вратила у Стару Србију (данашњу Македонију) код своје сестре султаније Маре, удовице султана Мурата II. Заједно са сестром султанијом Маром Бранковић је помогла при закључивању Цариградског мира након Млетачко-турског рата.[3] Са тим циљем, слала је своје делегате у Венецију између 1470. и 1472. године, и заједно са сестром султанијом Маром је водила млетачке изасланике у Истанбул.[3] Након сестрине смрти, 1487. године, преузела је бригу о светогорским манастирима.[3] Пре смрти се одрекла својих поседа у Кршком и права на годишње накнаде . Умрла је 1491. у селу Конче, гдје је и сахрањена у локалној цркви посвећеној Светом Стефану.[3] Задужбине Манастир Рмањ у Мартин Броду, посвећен Светом Николају Мирликијском. Манастир је добио име у част грофа Хермана IV, рано преминулог Катарининог сина.[6] НаслеђеДанас у Загребу постоји српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“. Митрополија загребачко-љубљанска додељује Орден Кантакузине Катарине Бранковић. Манастир Рмањ се у народу сматра њеном задужбином. Лик Катарине Бранковић тумачи Ева Дедова у оригиналној историјској документарној драми Нетфликса Rise of Empires: Ottoman (2020).[7] Породично стабло
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
