Кафана Калча
Кафана Калча била је једна од култних нишких кафана. Име је добила по најпознатијем нишком кујунџији, ловцу и боему Микалу Николићу Калчи, једном од главних ликова приповетке „Ивкова слава” чувеног српског књижевника Стевана Сремца. Налазила се у некадашњој старој чаршији. Кафана је, заједно са околним старим објектима, срушена крајем 1980-их и на том месту саграђен је тржни центар Калча, који је данас постао један од симбола града Ниша.[1] ИсторијаКафана Калча налазила се у самом центру тадашње вароши, на раскршћу улица Обреновићеве и Душанове (што и данас представља центар Ниша). Према урбанистичком плану Ниша из марта 1878. године на том простору се налазила Сагр Цинцар махала. Турска реч сагр значи „занатлија” а овај део Ниша у доба Турака престављао је занатлијску четврт.[2] Ту су се окупљали сви, од трговаца и занатлија до младића из сиромашних крајева, који су у град долазили у потрази за послом и бољим животом.[3] Сама кафана није била посебно угледна. Била је то обична кафана, попут многих у то време, са олејисаним подом, куваним јајима на столовима, карираним столњацима и столицама тапацираним тамно црвеним скајем. Зими се грејала „бубњаром”.[4] Башта кафане била је импровизована, са три стола и без хладовине. Кафана је радила до почетка 80-их година, када је, заједно са околним кућама, срушена и на том месту је 1993. изграђен тржни центар Калча, данас један од симбола Ниша, који је име добио управо по овој кафани.[5] тачно преко пута тржног центра почиње Копитарева улица, познатија као Казанџијско сокаче, једини остатак старе нишке чаршије и туристичка атракција Ниша.[2] Кафана Калча опевана је у нишкој староградској песми непознатог аутора,[6] a коју је 1999. нишка музичка група Галија објавила на албуму „Јужњачка утеха”:[7]
Преко пута места на коме се налазила кафана у септембру 2005. године постављен је[8] споменик Стевану Сремцу и Калчи, рад вајара Ивана Фелкера. Споменик је подигнут на почетку Казанџијског сокачета, на оригиналном месту на коме се налазила кућа Живка Мијалковића, познатијег као газда Ивко, богатог занатлије из Ниша и још једног од јунака Сремчеве „Ивкове славе”.[9]
Занимљивости Кафан Калча је током деветнаестог и с почетка 20. века била једно од најповлашћеније и најпостојанијих места нишког културног модела, као сценски издвојен простор на коме су се сусретали познати и непознати људи. Ту су се са саговорницима размењивале истините или измишљене новости, истините или вероватне приче, које се уобличаване, дограђиване, и преношене.[10] Тадашњи друштвени живот Ниша, као део културног и јавног живота и менталитета србијанског човека, који се ретко затварао у круг куће и породице, одвијао се и у кафани Калча, због посебно изграђеног односа према кафанској атмосфери и животу у њој.[11] Стални гости кафане Калча били су боксер Љуба Бандоглави, фудбалери Радничког Пеки и Паки и глумац Жика Миленковић често су добијали кључеве од „кривоногог” конобара Иве и дуго остајали у кафани. Када би улазили у Калчу, увек су куповали „Политику”, да би знали ког дана су ушли у кафану.[12] Види јошРеференце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
