Каштијељ (Шековићи)
Каштјељ је насељено мјесто у општини Шековићи, Република Српска, БиХ.[1] Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 514 становника. ГеографијаНалази се на око 800 метара надморске висине, површине 7,58 км2, удаљено око 12 км од општинског центра. Сједиште је истоимене мјесне заједнице. Разбијеног је типа, а засеоци су: Бара, Бијело поље, Калдрма, Млијечац, Подстражба, Ријека и Стари Каштијељ. Дејтонским мировним споразумом 1995, дио села припао је Републици Српској, а дио (6,05 км2) ФБиХ, општина Кладањ. Са сјевероисточне стране доминира висораван Равно брдо. Атар чине углавном пашњаци, ливаде и шуме. Богат је изворима, а значајнији је Ријека. На подручју села 2021. истражено је неколико јама (Стари Каштијељ, Обрадова и Просина јама) и пећина (Врело Ријека, Изнад врела Ријека и Пећина под креветом). Према предању, село је добило име по римској тврђави (лат. castellum – кастел), која се налазила на локалитету Градина.[2] ИсторијаКаштијељ је 1895. пописан као заселак села Бијело Поље; 1948. Каштијељ и Бијело Поље били су засебна села, а заједно су имали 72 домаћинства и 428 становника; 1971. Каштијељ, као јединствено село 1971. – 638 становника; 1991. – 514 (513 Срба и један Хрват); 2013. у дијелу села у Републици Српској била су 64 домаћинства и 125 становника (Срба), а у дијелу у ФБиХ није било становника. Породица Влачић, дио Милића славе Никољдан; Вукајловић, дио Милића – Јовањдан; Кораћ – Св. великомученика Климента Римског; Костић, Максимовић, Марковић, Мићић, Филипић – Ђурђевдан; Спречаковић – Аранђеловдан. Према породичним предањима, преци данашњих становника доселили су се из Херцеговине и сјеверне Црне Горе. Солунски добровољац био је Мићо Филипић. У Другом свјетском рату погинуло је 30 припадника ЈВО. Током Одмбрамбено-отаџбинског рата 1992–1995. страдало је шест бораца ВРС и два цивила, којима је 2016. подигнут споменик код цркве. Становништво се углавном бави пољопривредом, посебно сточарством. У напуштеном објекту рудника угља, 1946. почела је да ради основна четворогодишња школа, која је 1954. пресељена у нови објекат. У рату 1992–1995. школа се налазила у зони борбених дејстава, па је измјештена у сусједно село Јавор, а 2014. враћена је у село Каштијељ, у нови школски објекат у Старом Каштијељу. Године 2021. радила је као подручна петогодишња школа, у саставу ОШ „Јован Дучић“, Шековићи. Црква Свете Петке Параскеве саграђена је 2002, на мјесту гдје се, друге недјеље послије Ђурђевдана, одржава сеоска молитва. У атару постоје гробља Дебело брдо и Поље. Село је електрифицирано 1973. године. Мјештани се снабдијевају водом из локалног водовода, спроведеног са каптираних извора: Водице, Забој, Козјача ријека и Студенац. До села је 1971. изграђен макадамски пут од Живиница, а 1980. од Шековића. Каштијељ је 2019. и 2021. добио асфалтиране путеве.[2] СтановништвоНасеље је на пописима становништва у Југославији забиљежено као „Каштијељ“.
Види јошРеференце
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
