Кајетан фон Фелдер
Барон Кајетан фон Фелдер (нем. Cajetan Freiherr von Felder; Виден, 19. септембар 1814 — Беч, 30. новембар 1894) био је аустријски адвокат, ентомолог и либерални политичар. Био је градоначелник Беча од 1868. до 1878. године. Живот и каријераФелдер је рођен у Видену, данас четвртом округу Беча. Постао је сироче 1826. године, похађао је Гимназију опатије Зајтенштетен, као и школе у Брну и Бечу. Почео је да студира право на Универзитету у Бечу 1834. године. Правни стаж завршио је у Брну, а чиновнички у Бечу, докторирао је 1841. Од 1835. године интензивно је путовао по западној и јужној Европи, углавном пешице, и учио стране језике. Од 1843. радио је и као асистент на академији Терезијанум и као судски тумач у Бечу, пре него што је 1848. положио аустријски правосудни испит, само неколико дана пре избијања Мартовске револуције. У октобру 1848. Фелдер је изабран у новоосновано општинско веће (Гемајндерат - нем. Gemeinderat) Беча, али је неколико месеци касније поднео оставку због политичких размимоилажења. Током наредних десет година радио је као адвокат, водио сопствену канцеларију у Бечу и наставио своја студијска путовања. Отпутовао је на Оријент, у Африку, где се 1852. срео са младим Алфредом Бремом у Картуму, кроз источну Европу, до самог севера Норвешке и кроз Русију. Сакупио је велику колекцију буба и лептира. Године 1860. придружио се Академији наука Леополдина. Године 1861, Фелдер је поново постао члан бечког Гемајндерата. За заменика градоначелника Беча изабран је 1863. године, а следеће године за шефа бечке Дунавске регулационе комисије.[1] Када је градоначелник Беча Андреас Зелинка умро на функцији 21. новембра 1868, Фелдер је изабран за његовог наследника 20. децембра, надмашивши свог амбициозног ривала Јулијуса фон Невалда. Подржан либералном већином у општинском већу, обављао је ову функцију скоро десет година: поново је биран 1871, 1874. и 1877. године. Од 1869. такође је био потпредседник Ландтага Доње Аустрије и члан аустријског Дома лордова, којег је именовао цар Франц Јозеф Први. Један од врхунаца Фелдеровог мандата било је подизање раскошне Бечке градске куће на булевару Рингштрасе из 1872. и отварање Светске изложбе 1873. године.[2] Међутим, у Бечком савету, либерали су се распадали и суочавали са све већим противљењем немачких националних и хришћанско-социјалних политичара као што је Карл Лугер. Коначно, у јулу 1878, Фелдер је дао оставку на функцију. Уздигнут у племићки чин Фрајхера, поново је био председник доњеаустријског Ландтага од 1880. до 1884. године, када је морао да се повуче из здравствених разлога.[3] У позним годинама, Фелдер се повукао у приватни живот. Скоро је ослепео због катаракте, али је објавио опсежне мемоаре. Умро је неколико недеља након свог осамдесетог рођендана и сахрањен је на гробљу Веидлинг. ![]() Научни радФелдер је познат и по раду са Алојзом Фридрихом Рогенхофером и својим сином Рудолфом Фелдером. Они су написали књигу: Reise Fregatte Novara: Zoologischer Theil, Lepidoptera, Rhopalocera (Путовање фрегате Новара: Зоолошки део, Лепидоптера, Рхопалоцера) у три тома (1865–1867). Са својим сином Рудолфом, који се специјализовао за Лепидоптеру, сакупио је огромну ентомолошку колекцију која је депонована у Природњачком музеју у Бечу и Природњачком музеју у Лондону. Збирку од приближно 1.000 писама и разгледница послатих Фелдеру између 1856. и 1891. такође чува бечки музеј. Напомена
Референце
Додатна литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia