Кеопсова пирамида

Кеопсова пирамида
Кеопсова пирамида
Кеопс
Координате	29° 58′ 45″ С; 31° 08′ 02″ И / 29.979167° С; 31.133889° И
Висина	138,75 m (првобитна 146,6)
База	225m x 225m
Запремина	2.583.283 m³
Нагиб	51°50′
Градитељ	Куфу

Кеопсова пирамида (арап. الهرم الأكبر) је највећа и најстарија од три пирамиде код Гизе и уједно највећа пирамида на свету. Често је називају и „Велика пирамида”. Пирамида је изграђена као гробница египатског фараона четврте египатске династије Кеопса (Куфуа) у 26. веку п. н. е.^[1] Заједно са Кефреновом и Микериновом пирамидом представља једино очувано античко светско чудо.

Кеопсова пирамида је једина пирамида која има и узлазне и силазне ходнике. У њој постоје три до сада откривене одаје. Све се оне налазе у центру пирамиде на њеној вертикалној оси. Од улаза, ходник дуг 18 m води надоле и рачва се у два правца. Један крак води надоле до недовршене просторије која је исклесана у стени на којој почива пирамида. То је највећа просторија у Кеопсовој пирамиди, али потпуно недовршена. Други крак води до велике галерије (49 m x 3 m x 11 m), где се поново рачва. Један тунел води до „Краљичине одаје” (ово име не одговара стварности, јер краљице нису сахрањиване у главној пирамиди), док други кривуда док се не сретне са ходником који се спушта. Мало предсобље води из Велике галерије до краљеве загробне одаје.

Димензије

Висока је 138,75 m, дужине 225 m и обухвата површину од 5,3 хектара.^[2] На њој је радило 100.000 људи, двадесет година по три месеца годишње, и то у време поплаве Нила, када се није могла обрађивати земља. Радили су робови и сељаци. У Кеопсову пирамиду уграђено је око 2,5 милиона блокова, исклесаних у каменолому на десној обали Нила. Блокови су од кречњака, базалта и гранита. Камени блокови су били тешки од две до четири тоне (у просеку 2,5, максимално 7,5).^[3] Велики гранитни неотесани блокови са којима је грађен плафон за краљевски салон, тежили су преко педесет тона. Према писању Херодота, припреме за градњу Кеопсове пирамиде трајале су више од двадесет година. Главни надзорник радова на Кеопсовој пирамиди био је вероватно Хемиуну, Кеопсов нећак.

Размере пирамиде после настанка:

висина — 146,64 m
запремина — 2,58 милиона m³
маса 6,25 милиона тона
дужина страница:
- западни — 230,357 m
- источни — 230,391 m
- северни — 230,251 m
- јужни — 230,454 m

Радови на пирамиди су окончани 2580. п. н. е. Разлика у дужинама њених страница је по изградњи била мања од једног промила. Кефренова пирамида (средња од три пирамиде) изгледа виша, међутим она је изграђена на стени која је виша за 10 m, а по самој висини грађевине је за три метра нижа.

Источно од пирамиде су три споредне пирамиде намењене краљицама (G1a—G1c).

G1a је гробница краљице мајке Хетеферес
G1b је гробница краљице Мерититес
G1c је (вероватно) гробница краљице Хенутсен

Мала култна пирамида на југоистоку (G1d) је откривена тек пре неколико година.

Пред овим здањем својевремено је застао Александар Македонски да се нагледа генијалности рада својих предака. Кеопсова пирамида је 4000. година била највиша на свету, све до 14. века када ју је надмашила Катедрала у Линколну.

Види још

Списак египатских пирамида

Референце

^ Tallet 2017.
^ Lehner & Hawass 2017, стр. 143, 530–531.
^ Lehner, Mark (2002). „The Fabric of a Pyramid: Ground Truth” (PDF). Aeragram. 5_2: 4—5. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2022. г. Приступљено 22. 10. 2022.

Литература

Beinlich, Horst (2010). Mit Richard Lepsius auf die Cheops-Pyramide. Dettelbach: Röll. ISBN 978-3-89754-375-1.
Goyon, Georges (1990). Die Cheopspyramide. Geheimnis und Geschichte. Augsburg: Weltbild. ISBN 978-3-89350-080-2.
Haase, Michael (2003). Das Vermächtnis des Cheops. Die Geschichte der Großen Pyramide. München: Herbig. ISBN 978-3-7766-2346-8.
Haase, Michael (2004). Eine Stätte für die Ewigkeit. Der Pyramidenkomplex des Cheops aus baulicher, architektonischer und kulturhistorischer Sicht. von Zabern, Mainz. ISBN 978-3-8053-3105-0.
Zahi Hawass (2003). Die Schätze der Pyramiden. Weltbild. стр. 122—129. ISBN 978-3-8289-0809-3. , Augsburg. .
Christian Hölzl (Hrsg.) (2004). Die Pyramiden Ägyptens. Wien: Brandstätter. ISBN 978-3-85498-360-6.
Jánosi, Peter (2004). Die Pyramiden. München: Beck. ISBN 978-3-406-50831-8.
Vito Maragioglio, Celeste Rinaldi: L´Architettura Delle Piramidi Menfite Parte IV La Grande Piramide di Cheope (2 Bände) (= L'architettura delle piramidi menfite. Nr. 4). Torino 1965 (English Translation by Jennifer Anne Jellis Zanini, Norah Keefe and Vito Maragioglio). (Online: Testo Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. јануар 2013) (PDF; 19,9 MB), Tavole Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. јануар 2013); PDF; 33,4 MB).
Romer, John (2007). The Great Pyramid. Ancient Egypt Revisited. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87166-2.
Torsten Sasse und Michael Haase (2000). Im Schatten der Pyramiden. Spurensuche im alten Ägypten. München: Econ. ISBN 978-3-612-26681-1.
Rainer Stadelmann (1991). Die ägyptischen Pyramiden: Vom Ziegelbau zum Weltwunder. ISBN 978-3-8053-1142-7. 2. überarbeitete und erweiterte Auflage., von Zabern, Mainz. , insb. стр. 105-127. (online Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. јануар 2013); PDF; 66,7 MB).
Verner, Miroslav (1999). Die Pyramiden. Hamburg: Rowohlt. ISBN 978-3-499-60890-2.
Frank Müller-Römer: Pyramidenbau mit Rampen und Seilwinden: Ein Beitrag zur Bautechnik im Alten Reich. Dissertation, LMU, München 2008. Online Version.
Arnold, Dieter (2005). Temples of Ancient Egypt. I. B. Tauris. ISBN 978-1-85043-945-5.
Arnold, Dieter; Strudwick, Nigel; Strudwick, Helen (2002). The encyclopaedia of ancient Egyptian architecture. I.B. Tauris. ISBN 978-1-86064-465-8.
Battutah, Ibn (2002). The Travels of Ibn Battutah. London: Picador. ISBN 978-0-330-41879-9.
Brier, Bob; Hobbs, A. Hoyt (1999). Daily Life of the Ancient Egyptians. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30313-5.
Burton, Anne (1972). Diodorus Siculus: Book I, A Commentary. Leiden, Netherlands: Brill. ISBN 9004035141.
Cole, J.H. (1925). Determination of the Exact Size and Orientation of the Great Pyramid of Giza. Cairo: Government Press. Survey of Egypt Paper No. 39.
Cooperson, Michael (2010). „al-Ma'mun, the Pyramids, and the Hieroglyphs”. Ур.: Nawas, John. Occasional Papers of the School of 'Abbasid Studies Leuven 28 June – 1 July 2004. Orientalia Lovaniensia analecta. 177. Leuven, Belgium: Peeters. стр. 165—190. OCLC 788203355.
Clarke, Somers; Engelbach, Reginal (1991). Ancient Egyptian construction and architecture. Dover Publications. ISBN 978-0-486-26485-1.
Collins, Dana M. (2001). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510234-5.
Colavito, Jason (2015). Foundations of Atlantis, Ancient Astronauts and Other Alternative Pasts: 148 Documents Cited by Writers of Fringe History, Translated with Annotations. McFarland. ISBN 978-0-7864-9645-7.
Cremin, Aedeen (2007). Archaeologica: The World's Most Significant Sites and Cultural Treasures. Frances Lincoln. ISBN 978-0-7112-2822-1.
Diodorus Siculus (1933). Library of History: Books 1-2.34. 1. Превод: C. H. Oldfather. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Dormion, Gilles (2004). La chambre de Chéops: Analyse architecturale. ISBN 978-2213622293.
Edgar, John; Edgar, Morton (1910). The Great Pyramid Passages and Chambers. 1.
Edwards, I.E.S. (1986) [1962]. The Pyramids of Egypt. Max Parrish.
El Daly, Okasha (2005). Egyptology: The Missing Millennium : Ancient Egypt in Medieval Arabic Writings (на језику: енглески). Psychology Press. ISBN 978-1-84472-063-7. Приступљено 27. 3. 2021.
Greaves, John (1752) [1646]. Pyramidographia: or, a Description of the pyramids in Egypt (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2021.
Haase, Michael (2004a). Eine Stätte für die Ewigkeit: Der Pyramidenkomplex des Cheops aus baulicher, architektonischer und kulturgeschichtlicher Sicht. ISBN 3805331053.
Haase, Michael (2004b). „Der Serviceschacht der Cheops-Pyramide. Bemerkungen zur Konstruktion des Verbindungsschachtes zwischen Großer Galerie und absteigendem Korridor.”. Sokar. 9: 12—17. ISSN 1438-7956.
Hassan, Selim (1960). The Great Pyramid of Khufu and its Mortuary Chapel With Names and Titles of Vols. I–X of the Excavations at Giza. Ministry of Culture and National Orientation, Antiquities Department of Egypt.
Hawass, Zahi; Senussi, Ashraf (2008). Old Kingdom Pottery from Giza. Supreme Council of Antiquities. ISBN 978-977-305-986-6.
Ibn al-Nadim (1970). The Fihrist of al-Nadim: a tenth-century survey of muslim culture. Bayard Dodge (trans.). New York City: Columbia University Press.
Jackson, K.; Stamp, J. (2002). Pyramid : Beyond Imagination. Inside the Great Pyramid of Giza. BBC Worldwide Ltd. ISBN 978-0-563-48803-3.
Kingsland, William (1932). The Great pyramid in fact and in theory. London: Rider. ISBN 978-0-7873-0497-3.
Lawton, Ian; Ogilvie-Herald, Chris (2000). Giza: The Truth : the People, Politics and History Behind the World's Most Famous Archaeological Site (на језику: енглески). Virgin. ISBN 978-0-7535-0412-3. Приступљено 27. 3. 2021.
Lehner, Mark (1997). The Complete Pyramids. London: Thames and Hudson. ISBN 0-500-05084-8.
Lehner, Mark; Hawass, Zahi (2017). Giza and the Pyramids: The Definitive History. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42569-6.
Maragioglio, Vito; Rinaldi, Celeste (1965a). L'Architettura delle Piramidi Menfite 4. Le Grande Piramide di Cheope (Text – English/Italian). Tipografia Canessa.
Maragioglio, Vito; Rinaldi, Celeste (1965b). L'Architettura delle Piramidi Menfite 4. Le Grande Piramide di Cheope (Plates). Tipografia Canessa.
Maspero, Gaston (1903). Sayce, A. H., ур. History of Egypt, Chaldea, Syria, Babylonia, and Assyria. 2. Превод: McClure, M. L. The Grolier Society.
Perring, John Shae (1839). The pyramids of Gizeh: from actual survey and admeasurement: The great pyramid. 1. doi:10.11588/DIGLIT.3557.
Petrie, William Matthew Flinders (1883). The Pyramids and Temples of Gizeh. Field & Tuer. ISBN 0-7103-0709-8.
Petrie, William Matthew Flinders (1892). Ten Years' Digging in Egypt, 1881–1891. London: Religious Tract Society.
Petrie, William Matthew Flinders (1940). Wisdom of the Egyptians. British school of archaeology in Egypt and B. Quaritch Limited.
Pliny the Elder (1855). The Natural History. Превод: Bostock, John; Riley, H. T. London: Taylor and Francis. Приступљено 25. 2. 2021.
Riggs, Christina (2017). Egypt: Lost Civilizations. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-78023-774-9.
Rossi, Corinna (2007). Architecture and Mathematics in Ancient Egypt. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69053-9.
Schironi, Francesca (2009). From Alexandria to Babylon: Near Eastern Languages and Hellenistic Erudition in the Oxyrhynchus Glossary (P.Oxy. 1802 + 4812). Berlin: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-021540-3.
Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 0-19-815034-2.
Shaw, Ian; Bloxam, Elizabeth, ур. (2021). The Oxford Handbook of Egyptology. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 9780199271870.
Smith, Philip (1873). A History of the Ancient World. 1 (4 изд.). London: John Murray.
Stocks, Denys Allen (2003). Experiments in Egyptian archaeology: stoneworking technology in ancient Egypt. Routledge. ISBN 978-0-415-30664-5.
Tallet, Pierre (2017). Les Papyrus de la Mer Rouge I: Le Journal de Merer. ISBN 978-2724707069.
Tompkins, Peter (1971). Secrets of the Great Pyramid. New York City: Harper & Row.
Tyldesley, Joyce (2007). Egypt: How a lost civilization was rediscovered. BBC Books. ISBN 978-0-563-52257-7.
Verner, Miroslav (2001). The Pyramids: The Mystery, Culture, and Science of Egypt's Great Monuments. Grove Press. ISBN 0-8021-1703-1.
Verner, Miroslav (2003). The Pyramids: Their Archaeology and History. Atlantic Books. ISBN 1-84354-171-8.
Vyse, H. (1840a). Operations Carried on at the Pyramids of Gizeh in 1837: With an Account of a Voyage into Upper Egypt, and an Appendix. I. London: J. Fraser. Приступљено 15. 9. 2014.
Vyse, H. (1840b). Operations Carried on at the Pyramids of Gizeh in 1837: With an Account of a Voyage into Upper Egypt, and an Appendix. II. London: J. Fraser. Приступљено 26. 2. 2021.
Clayton, Peter A. (1994). Chronicle of the Pharaohs. Thames & Hudson. ISBN 0-500-05074-0.
Cooper, Roscoe; Cooper, Vicki Teague; Croll, Carolyn; Patch, Diana Craig; Tehon, Atha (1997). The Great Pyramid: An Interactive Book. London: British Museum Press.
Der Manuelian, Peter (2017). Digital Giza: Visualizing the Pyramids. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Hawass, Zahi A. (2006). Mountains of the Pharaohs: The Untold Story of the Pyramid Builders. Cairo: American University in Cairo Press.
Hawass, Zahi (2015). Magic of the Pyramids: My adventures in Archeology. Harmakis Edizioni. ISBN 978-88-98301-33-1. Приступљено 27. 3. 2021.
Levy, Janey (2005). The Great Pyramid of Giza: Measuring Length, Area, Volume, and Angles. Rosen Publishing Group. ISBN 1-4042-6059-5.
Lepre, J.P. (1990). The Egyptian Pyramids: A Comprehensive, Illustrated Reference. McFarland & Company. ISBN 0-89950-461-2.
Lightbody, David I (2008). Egyptian Tomb Architecture: The Archaeological Facts of Pharaonic Circular Symbolism. British Archaeological Reports International Series S1852. ISBN 978-1-4073-0339-0.
Nell, Erin; Ruggles, Clive (2014). „The Orientations of the Giza Pyramids and Associated Structures”. Journal for the History of Astronomy. 45 (3): 304—360. Bibcode:2014JHA....45..304N. S2CID 119224474. arXiv:1302.5622 . doi:10.1177/0021828614533065.
Oakes, Lorana; Lucia Gahlin (2002). Ancient Egypt: An Illustrated Reference to the Myths, Religions, Pyramids and Temples of the Land of the Pharaohs. Hermes House. ISBN 1-84309-429-0.
Rossi, Corinna; Accomazzo, Laura (2005). The Pyramids and the Sphinx (English изд.). Cairo: American University in Cairo Press.
Scarre, Chris (1999). The Seventy Wonders of the Ancient World. Thames & Hudson, London. ISBN 978-0-500-05096-5.
Siliotti, Alberto (1997). Guide to the pyramids of Egypt; preface by Zahi Hawass.. Barnes & Noble Books. ISBN 0-7607-0763-4.

Спољашње везе

http://www.pbs.org/wgbh/nova/pyramid/explore/khufuenter.html Pyramids—The Inside Story] from Public Broadcasting Service' Nova (TV series)
Belless, Stephen. „The Upuaut Project Homepage”. Upuaut Project. Приступљено 1. 4. 2008.
Building the Khufu Pyramid Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јун 2024)
„The Giza Mapping Project”. Oriental Institute, Chicago. Архивирано из оригинала 11. 03. 2008. г. Приступљено 1. 4. 2008.
Hawass, Dr. Zahi. „How Old are the Pyramids?”. Ancient Egypt Research Associates. Архивирано из оригинала 5. 3. 2008. г. Приступљено 1. 4. 2008.
Johnson, Andrew (8. 8. 2010). „Robot to explore mysterious tunnels in Great Pyramid”. The Independent. UK. Приступљено 9. 8. 2010.
„Khufu – Cheops”. Egyptology Courses & Contests – Ancient Egypt History. 29. 5. 2010. Архивирано из оригинала 31. 8. 2010. г. Приступљено 20. 9. 2010.

[FOOTNOTETallet2017-1] Tallet 2017.

[FOOTNOTELehnerHawass2017143,_530–531-2] Lehner & Hawass 2017, стр. 143, 530–531.

[Fabric-3] Lehner, Mark (2002). „The Fabric of a Pyramid: Ground Truth” (PDF). Aeragram. 5_2: 4—5. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2022. г. Приступљено 22. 10. 2022.

[1]

[2]

[3]