Кепенова класификација климe представља рејонизацију и класификацију климатских типова Земљине површине. Данас се ова класификација највише користи у свету, али и у Србији. Немачки климатолог руско-грчког порекла Владимир Кепен (1846–1940) је ову класификацију први пут изнео 1884. године,[2][3] и извршио је неколико модификација 1918 и 1936. године.[4][5] Касније је климатолог Рудолф Гајгер (1894-1981) увео неке промене у систем класификације, који се због тога понекад назива и Кепен-Гајгеров климатски класификациони систем.[6][7]
Кепенова климатска класификација дели климе у пет главних климатских група, при чему се свака група дели на основу сезонских падавина и температурних образаца. Пет главних група су A (тропска), B (сува), C (умерена), D (континентална) и E (поларна). Свака група и подгрупа је представљена словом. Свим подневљима додељена је главна група (прво слово). Свим климатским условима осим оних у E групи додељена је сезонска подгрупа падавина (друго слово). На пример, Af указује на тропску климу прашуме. Систем додељује температурну подгрупу за све групе осим оних у A групи, означену трећим словом за климу у B, C, и D, а другим словом за климу у E. На пример, Cfb означава океанску климу са топлим летима како је назначено завршетком b. Клима се класификује на основу специфичних критеријума који су јединствени за сваки тип климе.[8]
Како је Кeпен систем дизајнирао на основу свог искуства као ботаничар, његове главне климатске групе заснивају се на томе које врсте вегетације расту у датом региону класификације климе. Поред идентификације климе, систем се може користити за анализу услова екосистема и идентификацију главних типова вегетације у климатским условима. Због своје везе са биљним светом датог региона, систем је користан у предвиђању будућих промена у биљном свету унутар датог региона.[1]
Кeпенов систем класификације климе је даље модификован у оквиру Тревартовог система класификације, средином 1960-их (ревидираног 1980). Тревартов систем је настојао да створи рафиниранију климатску зону средње географске ширине, што је била једна од критика Кепеновог система (климатска група C била је преширока).[9]:200–1
^Köppen, Wladimir (1918). „Klassification der Klimate nach Temperatur, Niederschlag and Jahreslauf”. Petermanns Geographische Mitteilungen. 64. стр. 193—203, 243—248 — преко http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/koeppen.htm.
^Köppen, Wladimir (1936). „C”. Ур.: Köppen, Wladimir; Geiger (publisher), Rudolf. Das geographische System der Klimate [The geographic system of climates] (PDF). Handbuch der Klimatologie. 1. Berlin: Borntraeger. Архивирано(PDF) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2016-09-02.
^Geiger, Rudolf (1954). „Klassifikation der Klimate nach W. Köppen” [Classification of climates after W. Köppen]. Landolt-Börnstein – Zahlenwerte und Funktionen aus Physik, Chemie, Astronomie, Geophysik und Technik, alte Serie. Berlin: Springer. 3. стр. 603—607.
^Geiger, Rudolf (1961). Überarbeitete Neuausgabe von Geiger, R.: Köppen-Geiger / Klima der Erde. (Wandkarte 1:16 Mill.) – Klett-Perthes, Gotha.
^Griffiths, J. F. (1985) 'Climatology', Chapter 2 in Handbook of Applied Meteorology, Edited by David D. Houghton, John Wiley and Sons, ISBN0-471-08404-2.
^Durrenberger, R. W. (1987) 'Arid Climates', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 92–101, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN0-87933-009-0
^Stadler, S. J (1987) 'Aridity Indexes', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 102–107, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN0-87933-009-0
