Кинески трорежњевити јавор
       Кинески трорежњевити јавор или бургеров јавор (Acer buergerianum) први је описао холандски ботаничар Микел (Friedrich Anton Wilhelm Miquel, 1811-1871) 1865. године и дао му назив по немачком физичару, биологу и ботаничару Бургеру (Heinrich Bürger, 1806-1858). На кинеском 三角枫 (сан ђиао фенг) значи трорежњевити јавор; јапанскиトウカエデ (тоукаеде) у слободном преводу прстасти јавор.[1] Опис врстеМало до средње високо листопадно дрво високо 5-20 m, са округлом круном ширине 6-8 m и пречником стабла до 50 cm; доста спорог раста. Кора старијих стабала груба, љушти се. Гранчице танке, зимски пупољци смеђи, елипсасти, мали, покривени са 7 парова зашиљених љуспи са трепавичастим длачицама дуж ивица.[2][3][1]
Неупадљиве штитасте цвасти су око 3 cm широке, образују се терминално априла-маја, маљаве су, са бројним цветовима. Цветови хермафродитни или мушки на истој биљци (андромоноецијски). Цветне дршке 5-10 mm; цвет петочлан, чашични листићи јајасти, голи; круница жутобела, уско копљаста, листићи око 2 mm дуги, заобљеног врха; 8 прашника; плодник густо сомотасто длакав, жут; стубић го, врло кратак, жиг са два раширена или повијена режња.[2][3] Жутосмеђе крилате орашице 2,5 cm дуге међусобно под оштрим углом, са равном леђном линијом крила. Крила 15 mm, најшира у средини, а при семену се сужавају. При зрењу прво крила мењају боју. Пречник дела плода са семеном 6-7 mm; Плод зрео у августу.[2][3] АреалПриродно распрострањење је у источној Кини (од Шандунга на западу до провинције Гансу на југоистоку; јужно до Гуангдунга и југозападно до Сечуана), Тајвану и Јапану (?), од нивоа мора до 1500 m надморске висине.[3] Питање аутохтоности у Јапану је дискутабилно, јер се врста гаји вековима и тиме је знатно проширена, а можда и без природног ареала у Јапану.[4]
Биоеколошке карактеристикеХелиофит који подноси и блажу сенку. Добро расте на средње влажним, добро дренираним земљиштима. Толерантна на блаже суше. Гране могу да страдају током зиме од снега и леда. Нема озбиљнијих штеточина ни болести.[3] ЗначајЗбог малих захтева и атрактивне боје листова у јесен, од нијанси тамноцрвене и љубичасте до наранџасте, појачане сјајем листова, широко се гаји у умереној зони као украсна врста у парковима, већим и мањим вртовима, дрворедима... Јесења боја листова испољава се релативно дуго и протеже се на почетак зиме (лист опада крајем новембра, почетком децембра). Нема јак коренов систем па многе сциофитне биљке могу да се гаје око његовог стабла, а добро подношење суше и ваздуха загађеног саобраћајем чине га применљивим за дрвореде. У Јапану се гаји за ту сврху од давнина, а у Европу и Северну Америку интродукован је 1896. Нема га у Србији. Бургеров јавор је чест избор за бонсаи јер добро подноси редукцију листова и орезивање грана и корена. Погодан је за многе стилове и величине бонсаија јер на орезивања реагује смањењем листова и хабитусом који је врло сличан старим стаблима нормалне величине.[5][1] РазмножавањеНајчешће се размножава сетвом свеже сакупљеног семена средином или крајем јесени или пролећном сетвом стратификованог семена. Зелене резнице у рано лето и резнице уопште слабо се ожиљавају, па се за клонове примењује углавном копулирање крајем зиме и окулирање на спавајући пупољак крајем лета. Током школовања дрворедних садница у расаднику постоје потешкоће око формирања правог стабла, гране водиље у круни и рамених грана. Врста има тенденцију да се ниско грана и образује већи број стабала, па се само благовременим орезивањем добијају саднице доброг хабитуса. Аустралијска организација расадничара Metropolitan Tree Growers ради на одабиру доброг хабитуса од неколико стотина садница посађених у Мелбурну који ће размножити окулирањем како би пренели жељену особину.[1] Унутарврсни таксониВаријететиКинески трорежњевити јавор је варијабилна врста па има већи број природних унутарврсних таксона поред типичног варијетета (Acer buergerianum var. buergerianum). То су географски варијетети:
Препознате су неке индивидуе које имају листове без режњева које су описане као као A. trifidum var. integrifolium Makino да би данас преовладало мишљење да се не ради о посебном варијетету, јер је појава целих листова, поред трорежњевитих редовна појава на већини индивидуа.[6] КултивариИздвојено је више културних таксона, од којих већина има јапанска имена и селектовани су за потребе бонсаија[5]. Vertrees наводи 17 клонова подробно их описујући. То су:
Неки од њих имају панаширане листове као ‘Karasu gawa’ (бело, ружичасто зелене), 'Goshiki Kaede' (ружичасто зелене), а међу њима су и они који имају потпуно беле, без хлорофила, листове као што је ‘Nusatori Yama’; 'Kifu Nishiki' има округласте листове скоро без режњева; патуљасти клон 'Mino Yatsubusa' има уске издужене листове; 'Mitsubato Kaede' са плутастом кором; 'Naruto' са јако повијеним површинама листа)... Acer buergerianum ‘Jako Кaede’Мошусномирисни клон деценијама је сматран изузетно ретким варијететом бургеровог јавора, док произвођач и истраживач далекоисточних јавора Vertrees и аутор значајног рада о јапанским јаворима, није током неколико година посматрао и размножавао више клонова бургеровог јавора. Током свог рада клонове је размножавао резницама и калемљењем. Притом 'Jako Kaede' се врло лако ожиљавао, а испољавао је тренутну инкомпатибилност са подлогом Acer buergerianum, док је код осталих клонова било обрнуто. Ово, као и разлике у нерватури листа у морфолошкој анализи професора Toshimasa Tanai са Универзитета Хокаидо довели су до закључка да клон не припада бургеровом јавору него врсти Premna microphylla Turcz из фамилије Lamiaceae.[1][7] Референце
Види јошСпољашње везе |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
