Кисиљево

Кисиљево
Кисиљево;
	Црква Светог Николе у Кисиљеву
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Велико Градиште
Становништво
— 2022.	444
Географске карактеристике
Координате	44° 44′ 06″ С; 21° 25′ 11″ И / 44.735° С; 21.419666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	66 m
	Кисиљево Кисиљево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Кисиљево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 444 становника. Налази се на обали Сребрног језера, a кроз село протиче Кисиљевачка река, једина притока Сребрног језера.

У селу се налази православни храм посвећен преносу моштију Светог оца Николаја (Свети Никола летњи) из 1825. године који је иконописао Живко Павловић. Занимљиво је и то да је храм један од најстаријих парохијских храмова у Србији. Зидан је од набијане земље (набијаче), те је из наведених разлога, а има их још неколико, стављен под заштиту републике Србије као споменика културе.

Историја

Током средњег века, овде се налазио трг (Трг Кисељево), који је после доласка Османлија, премештен у Тополовник^[1].

Кисиљево је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је, заједно са тргом и виноградима, манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић^[2].

Сматра се да је овде живео први забележени вампир Петар Благојевић.

Демографија

У насељу Кисиљево живи 595 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,9 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.124
1953.	1.110
1961.	1.124
1971.	1.086
1981.	1.009
1991.	945	861
2002.	718	869
2011.	552

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	696	96,93%
Македонци	4	0,55%
Румуни	3	0,41%
Хрвати	1	0,13%
Муслимани	1	0,13%
Југословени	1	0,13%
непознато	12	1,67%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	13	13
80+	13	19
75—79	18	22
70—74	25	33
65—69	20	22
60—64	16	26
55—59	21	30
50—54	31	29
45—49	20	25
40—44	20	9
35—39	20	16
30—34	25	33
25—29	25	18
20—24	10	16
15—19	13	13
10—14	26	16
5—9	19	17
0—4	17	9
Просек :	42,9	47,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	223	215	234	217	202	188	174

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	23	25	28	22	23	25	17	10	1	0	4,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	290	58	198	27	4	3
Женски	324	43	205	70	6	0
УКУПНО	614	101	403	97	10	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	183	137	0	0	22
Женски	136	107	0	0	8
Укупно	319	244	0	0	30

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	6	0	2
Женски	0	0	3	1	1
Укупно	0	2	9	1	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	1	5	3
Женски	0	0	1	8	4
Укупно	1	1	2	13	7

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	3
Укупно	1	0	0	5