Лево, китоловци са црним труповима. Десно, брод за посматрање китова са црвеним трупцима. Исланд, 2011.Уловљени китБрој убијених китова током времена
Китолов је лов на китове, најчешће с бродова. Циљ је био добијање китове масти за гориво али је служио и као индустријска сировина. За разлику од китове масти, китово месо је почело играти неку комерцијалну улогу тек пред крај 20. века. Осим тога, неки рибари мисле да би китове требало десетковати јер осим болести, немају природних непријатеља па ће дестабилизовати еколошку равнотежу.
Најранији облици китолова датирају најмање од око 3000. године п. н. е.[1] Приобалне заједнице широм света имају дугу историју свакодневне употребекитова, лова на делфине и коришћења угинулих китова насуканих на обалу. Индустријски китолов појавио се са организованом флотом китоловаца у 17. веку; конкурентном националном индустријом китолова у 18. и 19. веку; и увођењем фабричких бродова заједно са концептом убирања китова у првој половини 20. века. До касних 1930-их, више од 50.000 китова је убијано годишње.[2] Године 1986. Међународна комисија за лов на китове (IWC) забранила је комерцијални улов китова због екстремног исцрпљивања већине залиха китова.[3]
Савремени китолов је предмет интензивне расправе. Канада, Исланд, Јапан, Норвешка, Русија, Јужна Кореја, Сједињене Државе и данске зависне територије, Фарска Острва и Гренланда настављају лов у 21. веку. Земље које подржавају комерцијални лов на китове, нарочито Исланд, Јапан и Норвешка, желе да укину мораторијум IWC-а на одређене залихе китова за лов.[4]Анти-китоловне земље и еколошке групе противе се укидању забране. Према условима мораторијума IWC-а, абориџински китолов је дозвољен да се настави зарад издржавања.[5] Током протеклих неколико деценија, посматрање китова постало је значајна индустрија у многим деловима света; у неким земљама је заменило китолов, али у неколико других два пословна модела постоје у непријатној напетости. Хватање живих китова за приказивање у акваријумима (на пример, китови убице у заточеништву) се наставља.
Заштита
Још између два светска рата, Лига народа је покушала ставити китове под заштиту, и 1935. је ступила на снагу забрана китолова, али је важила само за њене чланице. Како Енглеска и Норвешка нису биле чланице Лиге народа, њихове флоте китоловаца су само имале више посла да задовоље глад за сировинама која је и даље трајала.
И данас, на темељу приговора конвенцији о забрани лова на китове, Норвешка дозвољава лов на њих.
Током 20. века убијено је око 3 милиона китова. Поставља се велико питање да ли ће се разне врсте китова уопште моћи опоравити довољно да преживе 21. век.
Занимљивости
Први Србин који је опловио свет средином 19. века, Томо Скалица, описао је и китолов у својим путописима.[6]
Jakobina Arch (2018). Bringing Whales Ashore: Oceans and the Environment of Early Modern Japan. Weyerhaeuser Environmental Books.. (Seattle: University of Washington Press)
D. Graham Burnett, The Sounding of the Whale (Chicago: The University of Chicago Press, 2013)
Mark Cioc (2009). The Game of Conservation: International Treaties to Protect the World's Migratory Species. Athens, Ohio: Ohio University Press.. Chapter 3 The Antarctic Whale Massacre, pp. 104–147
Kurkpatrick Dorsey, “National Sovereignty, the International Whaling Commission, and the Save the Whales Movement,” in Nation-States and the Global Environment. New Approaches to International Environmental History, Erika Marie Bsumek, David Kinkela and Mark Atwood Lawrence, eds., (Oxford: Oxford University Press, 2013), pp. 43–61
Kurkpatrick Dorsey, (2014). Whales and Nations: Environmental Diplomacy on the High Seas. Seattle: University of Washington Press.
Charlotte Epstein (2005). The Power of Words in International Relations: Birth of an Anti-Whaling Discourse. Cambridge, MA: MIT Press..
Anna-Katharina Wöbse, Weltnaturschutz: Umweltdiplomatie in Völkerbund und Vereinten Nationen, 1920-1950 (Frankfurt: Campus, 2011), Chapter 6 Der Reichtum der Meere, pp. 171–245
Frank Zelko (2013). Make It a Green Peace!: The Rise of Countercultural Environmentalism. Oxford: Oxford University Press.. Chapters 7–9, pp. 161–231
Jenkins, J.T. (1921). A History of the Whale Fisheries. Kennikat Press.
Lydekker, Richard (1911). „Whale-fishery”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 570—573. Contains a detailed contemporaneous description of the industry.
Lytle, T.G. (1984). Harpoons and Other Whalecraft. New Bedford: Old Dartmouth Historical Society.
Mageli, Eldrid (2006). „Norwegian-Japanese Whaling Relations in the Early 20th Century: a Case of Successful Technology Transfer”. Scandinavian Journal of History. 31 (1): 1—16. ISSN0346-8755. doi:10.1080/03468750500517882. Full text: Ebsco
Morikawa, Jun (2009). Whaling in Japan: Power, Politics, and Diplomacy.. 160 pages
Du Pasquier, Jean-Thierry (2000). Les baleiniers basques. Paris, SPM.
Proulx, Jean-Pierre (1986). Whaling in the North Atlantic: From Earliest Times to the Mid-19th Century.. 117 pp.
Purchas, S. 1625. Hakluytus Posthumus or Purchas His Pilgrimes: Contayning a History of the World in Sea Voyages and Lande Travells by Englishmen and others. Volumes XIII and XIV (Reprint 1906, J. Maclehose and sons).
Weatherill, Richard (1908), The ancient port of Whitby and its shipping, Whitby: Horne and Son.
Wolfe, Adam (2006). „Australian Whaling Ambitions and Antarctica”. International Journal of Maritime History. 18 (2): 305—322. ISSN0843-8714. doi:10.1177/084387140601800215.
Young, George (D.D.), (1840) A Picture of Whitby and its Environs.
Zacchi, Uwe (1986). Menschen von Föhr – Lebenswege aus drei Jahrhunderten (на језику: немачки). Heide: Boyens & Co. ISBN978-3-8042-0359-4.
Allen, Everett S (1973). Children of the Light: The Rise and Fall of New Bedford Whaling and the Death of the Arctic Fleet.. 302 pp.
Davis, Lance E.; Gallman, Robert E.; and Gleiter, Karin. In Pursuit of Leviathan: Technology, Institutions, Productivity, and Profits in American Whaling, 1816–1906. (NBER Series on Long-Term Factors in Economic Development.) 1997. 550 pp. advanced quantitative economic history
Dickinson, Anthony B. and Sanger, Chesley W. Twentieth-Century Shore-Station Whaling in Newfoundland and Labrador. 2005. 254 pp.
George, G. D. and R. G. Bosworth. 1988. Use of Fish and Wildlife by Residents of Angoon, Admiralty Island, Alaska. Division of Subsistence. Alaska Department of Fish and Game, Juneau, Alaska.
Gidmark, Jill B. Melville Sea Dictionary: A Glossed Concordance and Analysis of the Sea Language in Melville's Nautical Novels (1982) online edition[мртва веза]
Lytle, Thomas G. Harpoons and Other Whalecraft. New Bedford: Old Dartmouth Historical Society, 1984. 256 pp.
Reeves, R. R., T. D. Smith, R. L. Webb, J. Robbins, and P. J. Clapham. 2002. „Humpback and fin whaling in the Gulf of Maine from 1800 to 1918”. Mar. Fish. Rev. 64 (1): 1—12.
Scammon, Charles (1874). The Marine Mammals of the North-western Coast of North America: Together with an Account of the American Whale-fishery. Dover. ISBN978-0-486-21976-9.