Кијево (општина)

Кијево
Кијево;
	Римокатоличка црква „Св. Миховил“
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Општина	Кијево
Становништво
— 2011.	417
Географске карактеристике
Координате	43° 58′ 44″ С; 16° 21′ 25″ И / 43.978871981979275° С; 16.356973085330057° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	473 m
	Кијево Кијево на карти Хрватске
	Кијево Кијево на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број	22310 Кијево
Позивни број	+385 22
Регистарска ознака	ŠI
Веб-сајт	www.kijevo.hr

Кијево је насељено место и једино место општине у североисточном делу Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 280 становника.^[1]

Географски положај

Општина је смештена између Книна на северу и западу и општине Цивљане на југу и истоку. Налази се у плодној равници између планине Динаре и Малог Козјака. На северу су Сива брда, Полачка висораван и извор Крчић, а на југу Коловрат и извор Цетине.

Физичко-географске одлике

У општини се налази највиши врх Републике Хрватске – Кијевска Динара (1.831 m). Динара је планински масив дужине 20 и ширине око 10 km, пружа се правцем северозапад – југоисток. Име је, највероватније, добила по илирском племену Диндари. Она је уједно и развође између река Крке и Цетине. Река Цетина је окосница овог дела Далмације. Извире из неколико јаких крашких врела (Главаш, Котлука, Врањеш, Неле...)

Клима

Кијево карактерише мешање континенталне и медитеранске климе. Лета су сува и топла, а зиме хладне и влажне Најчешће дувају бура и југо.

Друштвено-географске одлике

Историја

На тлу данашњег Кијева било је седиште илирске општине с десне стране Цетине. Од VI века ове просторе насељавају Словени. Под именом Киј се први пут спомиње 1315. године. Киј је стара реч за маљ или чекић. Током рата у бившој Југославији (1991—1995), Кијево је било у саставу Републике Српске Крајине, након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, место је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске.

Привреда

Становништво се бави ловом, риболовом, пољопривредом и сточарством. У општини постоји и једна грађевинска фирма.

Површина и становништво

Површина општине је 74,3 km² и седиште је у истоименом месту. Према попису из 2001. године овде је живело 533 становника у једном насељу. Хрвати чине апсолутну већину (100%).

На попису становништва 2011. године, општина, односно насељено место Кијево је имало 417 становника.^[2]

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Кијево је имало 1.261 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	1.256	99,60%
Срби	2	0,15%
Италијани	1	0,07%
остали	1	0,07%
непознато	1	0,07%
укупно: 1.261

Попис 2011.

На попису становништва 2011. године, Кијево је имао 417 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍

Хрвати	417	100,00%
укупно: 417

Референце

^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 21. 4. 2013.

Литература

Јурић, Иван, Далмација — Јужна Хрватска: повијест, култура, умјетност, природне лепоте, туризам,(1998), Туристичка наклада, Загреб
Матковић, Хрвоје, Шибенско-книнска жупанија, (2002), Знање, Загреб
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.