Клеидокранијална дисплазија или клеидокранијална дисостоза је ретка генетска болест која се карактерише различитим аномалија које утичу на раст и развој костију, углавном лобање, лица и кључне кости, повезаних са променама у формирању зуба.[2] Клиничком сликом доминирају хипоплазија или аплазија кључне кости, са перзистентним фонтанелама и отвореним шавовима и вишеструким зубним аномалијама, са малоклузијама и нарушеном дентицијом.[3][4] Ментални развој је нормалан. Болест је сврстана у групу поремећаја познатих као остеохондродисплазије.[5][6] Процењена фреквенција учесталости је један случај на милион становника.[7][8]
Епидемиологија
Преваленца Клеидокранијалне дисплазиј са јавља са учесталошћу од 1 случај на 1.000.000 становника.
Раса
Овај поремећај се подједнако јавља у многим етничким групама у оба пола [9][10]
Многи случајеви нису евидентирани јер нису правилно дијагностиковани због релативно слабо изражене клиничке слике.[11]
Етиологија
Клеидокранијална дисплазија је проузрокована мутацијама у RUNX2 (6p21) гену, укључених у диференцијације остеобласта и формирање кости. [12][13][10]
Идентификован је широк спектар мутација, са високом пенетрацијом и значајном варијабилношћу.[14][15][16]Јасне корелације између фенотипа и генотипа нису утврђене.[17][18][19][20][21][22][23]
Клиника слика
Малоклузија је један од најчешћих симптома клеидокранијалне дисплазије.[24]
Клиничка слика је веома променљива, чак и између две особе које носе исту мутацију гена. Генерално, у детињству је опажана мала висина, код одраслих жена која је испод 1,50 метра, а код мушкараца испод 1,60 метара.[25][26]
Рамена имају висећи изглед због недостатка развоја зглобова
Фонтанеле лобање остају отворен дуже него што је нормално, чак све до одраслог периода живота. Често су са испупчењима која се јављају фронталној и париеталној регији, и праћене су већим од нормалног размаком између орбита, односно постоји велики размак између очију (хипертелоризам ) и непотпун развој максиларног и сфеноидалног синуса. [27][28]
Рамена имају висећи изглед због недостатка развоја зглобова. [29]
Удови су углавном нешто краћи од нормалних, са прстима несиметричне дужине.[30]
У усној шупљини обично се јављају различите аномалије које погађају зубе, укључујући малоклузије, лоше имплантиране натпросечне зубе и касне дефинитивне зуба и десни са палаталном пукотином и раним каријесом због неправилности у формирању зуба. [31]
Дијагноза
Дијагноза се заснива на клиничким знацима и карактеристичним радиографским опажањима (отворени шавови, несрасле фонтанеле конусни грудни кош са уским горњим торакалним пречником, деформитети у рукама и абнормалним зубима) [32][33][34][35][36][37]
Дијагноза се може потврдити молекуларно-генетичком анализом код пацијената са атипичним клиничким и радиолошким дијагностичким карактеристикама.[38][39][40][41][42]
Бочни радиограм лобање који приказује отворене шавове лобање, велике фонтанеле, више црвичастих костију и неразвијене параназалне синусе.[43]
Радиограм груди (ПА поглед) пацијента који показује стањивање и хипоплазију зглобова и ребара.
Панорамски поглед на чељусти који приказује више необрађених натпросечних зуба који опонашају премолар, недостајуће гонилне углове и неразвијене максиларне синусе.
Пренатална дијагностика се може применити код ризичне трудноће, и захтиева претходну идентификацију мутација које узрокују болест у породици.[45]
Терапија
Третман аномалија зуба је врло важан за постизање оптималне функционалности и естетике.[46][47] Једна од могућности је уклањање несталих бебиних зуба, натпросечног броја зуба и ненормалних трајних зуба.
За зубе који нису избили, треба проучити могућност зубне хирургије, као и ортодонцију зуба.
Говорна терпија може бити потребна.
Код понављајућих инфекција препоручује се употреба антибиотика.
Због важности RUNX2 у одржавању и окоштавању костију, потребно је пратити минералну густину костију и проучити потребу за превентивним лечењем остеопорозе.[48]
Прогноза
Малформације и компликације код клеидокранијалне дисплазије су ретке и не изазивају значајне сметње. Прогноза је обично добра.[49][50][51][52]
^J. A. Herring (2001). „Skeletal dysplasias,” in Tachdjian's Pediatric Orthopaedics, J. A. Herring, Ed., pp. e449–e451, Elsevier, Philadelphia, PA, USA, (5th изд.). 2014.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).View at: Google Scholar
^R. S. Lachman, Skeletal dysplasias, (5th изд.). Mosby. 2007. стр. 913—915. in Taybi and Lachman, Radiology of Syndromes, Metabolic Disorders and Skeletal Dysplasias, R. S. Lachman, Ed., , Philadelphia, PA, USA,.View at: Google Scholar
^S. C. Cooper, C. M. Flaitz, D. A. Johnston, B. Lee, and J. T. Hecht, “A natural history of cleidocranial dysplasia,”. American Journal of Medical Genetics. 104 (1): 1—6.line feed character у |title= на позицији 886 (помоћ), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^K. Machol, R. Mendoza-Londono, and B. Lee, “Cleidocranial dysplasia spectrum disorder,” in GeneReviews®, M. P. Adam, H. H. Ardinger, R. A. Pagon et al., Eds., University of Washington, Seattle, WA, USA, 2006, (updated 2017).View at: Google Scholar
^VV.AA: Detección del síndrome de Disostosis Cleidocraneal ligado al diagnóstico ortodóntico: reporte de un caso (2014). Revista Tamé. 2 (6): 193—195.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^K. C. Soultanis, A. H. Payatakes, V. T (2007). „Chouliaras et al., “Retracted article. Rare causes of scoliosis and spine deformity: experience and particular features,””. Scoliosis. 2 (1): 15.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)..View at: Publisher Site | Google Scholar
^J. H. M. Merks, H. N. Caron, and R. C. M. Hennekam, “High incidence of malformation syndromes in a series of 1,073 children with cancer,” American Journal of Medical Genetics Part A, vol. 134A, no. 2, pp. 132–143, 2005.
^Dinçsoy Bir, Firdevs; Dinçkan, Nuriye; Güven, Yeliz; Baş, Firdevs; Altunoğlu, Umut; Kuvvetli, Senem S.; Poyrazoğlu, Şükran; Toksoy, Güven; Kayserili, Hülya; Uyguner, Z. Oya (2017). „Cleidocranial dysplasia: Clinical, endocrinologic and molecular findings in 15 patients from 11 families”. European Journal of Medical Genetics. 60 (3): 163—168. PMID28027977. doi:10.1016/j.ejmg.2016.12.007.
^S. Kobayashi, K. Uchida, H. Baba; et al. (2007). „Atlantoaxial subluxation-induced myelopathy in cleidocranial dysplasia. Case report,”. Journal of Neurosurgery: Spine. 7 (2): 243—247.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .
^S. Mundlos, F. Otto, C. Mundlos; et al. (1997). „Mutations involving the transcription factor CBFA1 cause cleidocranial dysplasia,”. Cell. 89 (5): 773—779.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^P. Ducy, R. Zhang, V. Geoffroy, A. L. Ridall, G. Karsenty (1997). „Osf2/Cbfa1: a transcriptional activator of osteoblast differentiation,”. Cell. 89 (5): 747—754.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^Y. Qian, Y. Zhang, B. Wei; et al. (2018). „A novel Alu-mediated microdeletion in the RUNX2 gene in a Chinese patient with cleidocranial dysplasia,”. Journal of Genetics. 97 (1): 137—143.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^Vimalraj, S.; Arumugam, B.; Miranda, P.J.; Selvamurugan, N. (2015). „Runx2: Structure, function, and phosphorylation in osteoblast differentiation”. International Journal of Biological Macromolecules. 78: 202—208. PMID25881954. doi:10.1016/j.ijbiomac.2015.04.008.
^Wysokinski, Daniel; Pawlowska, Elzbieta; Blasiak, Janusz (2015). „RUNX2: A Master Bone Growth Regulator That May be Involved in the DNA Damage Response”. DNA and Cell Biology. 34 (5): 305—315. PMID25555110. doi:10.1089/dna.2014.2688.
^F. R. Dietz, K. D. Mathews (1996). „Update on the genetic bases of disorders with orthopaedic manifestations,”. The Journal of Bone and Joint Surgery-American Volume. 78 (10): 1583—1598., .View at: Publisher Site | Google Scholar
^D'Alessandro G, Tagariello T, Piana G. „Cleidocranial dysplasia: etiology and stomatognathic and craniofacial abnormalities”. Minerva Stomatol. 59 (3): 117—27. март 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Review. English, Italian. Citation on PubMed
^Horton WA, Hecht JT (2016). „Disorders involving transcription factors”. Ур.: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF,. Nelson Textbook of Pediatrics. (20th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза):chap 698.
^Stevenson, David A.; Carey, John C.; Byrne, Janice L.B.; Srisukhumbowornchai, Sivithee; Feldkamp, Marcia L. (2012). „Analysis of skeletal dysplasias in the Utah population”. American Journal of Medical Genetics Part A. 158A (5): 1046—1054. doi:10.1002/ajmg.a.35327.
^B. Lee, K. Thirunavukkarasu, L. Zhou; et al. (1997). „Missense mutations abolishing DNA binding of the osteoblast-specific transcription factor OSF2/CBFA1 in cleidocranial dysplasia,”. Nature Genetics. 16 (3): 307—310.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^L. H. Hamner 3rd, E. L. Fabbri, and P. C. Browne, “Prenatal diagnosis of cleidocranial dysostosis,” Obstetrics and Gynecology, vol. 83, 5, Part 2, pp. 856-857, 1994.View at: Google Scholar
^Ryoo, H. M.; Wang, X. P. (2006). „Control of tooth morphogenesis by Runx2”. Crit Rev Eukaryot Gene Expr. 16 (2): 143—54.
^Bruderer M, Richards RG, Alini M, Stoddart MJ (октобар 2014). „Role and regulation of RUNX2 in osteogenesis”. Eur Cell Mater. 28: 269—86.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза). Review. Citation on PubMed
^S. G. Krishnan, R. J. Hawkins, J. D. Michelotti, R. Litchfield, R. B. Willis, Y. K. Kim (2005). „Scapulothoracic arthrodesis: indications, technique, and results,”. Clinical Orthopaedics and Related Research. 435 (6): 126—133.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^M. Trigui, S. Pannier, G. Finidori, J. P. Padovani, C. Glorion (2008). „Coxa vara in chondrodysplasia prognosis study of 35 hips in 19 children,”. Journal of Pediatric Orthopedics. 28 (6): 599—606.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^J. Hassan, W. Sepulveda, J. Teixeira, C. Garrett, N. M. Fisk (1997). „Prenatal sonographic diagnosis of cleidocranial dysostosis,”. Prenatal Diagnosis. 17 (8): 770—772.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^A. A. Kaissi, F. B. Chehida, V. Kenis et al., “Broad spectrum of skeletal malformation complex in patients with cleidocranial dysplasia syndrome: radiographic and tomographic study,” Clinical Medicine Insights: Arthritis and Musculoskeletal Disorders, vol. 6, article CMAMD.S11933, 2013.View at: Publisher Site | Google Scholar
^B. L. Jensen (1990). „Somatic development in cleidocranial dysplasia,”. American Journal of Medical Genetics. 35 (1): 69—74.
^Adam, M. P.; Feldman, J.; Mirzaa, G. M.; Pagon, R. A.; Wallace, S. E.; Bean LJH; Gripp, K. W.; Amemiya, A.; Machol, K.; Mendoza-Londono, R.; Lee, B. (1993). Cleidocranial Dysplasia Spectrum Disorder. University of Washington, Seattle. PMID20301686.
^D. D. Dore, G. D. MacEwen, M. I. Boulos (1987). „Cleidocranial dysostosis and syringomyelia: review of the literature and case report,”. Clinical Orthopaedics and Related Research. 214 (1): 229—234.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Google Scholar
^M. Trigui, K. Ayadi, M. O. Elhassan, M. Zribi, I. Chabchoub, H. Keskes (2011). „Cleidocranial dysplasia: report of 2 cases and literature review,”. Archives de Pédiatrie. 18 (6): 672—677.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .View at: Publisher Site | Google Scholar
^J. A. Herring, Skeletal dysplasias, (5th изд.). 2014. стр. e446—e449. in Tachdjian's Pediatric Orthopaedics, J. A. Herring, Ed.,, Elsevier, Philadelphia, PA, USA, .View at: Google Scholar
^Codsi, M. J.; Kay, R. M.; Masso, P.; Skaggs, D. L. (2000). „Unilateral absence of the clavicle with rapidly progressive scoliosis in an 8-year-old”. The American Journal of Orthopedics. 29 (5): 383—386. PMID10868439.
^Taglialavoro, G.; Fabris, D.; Agostini, S. (1983). „A case of progressive scoliosis in a patient with craniocleidopelvic dysostosis”. Italian Journal of Orthopaedics and Traumatology. 9 (4): 507—513. PMID6676348.
![Бочни радиограм лобање који приказује отворене шавове лобање, велике фонтанеле, више црвичастих костију и неразвијене параназалне синусе.[43]](%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Cleidocranial2.jpg)
