КнешпољеКнешпоље, или Кнежопоље, представља територију на простору Поткозарја и планине Козаре, у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ. ГеографијаГраница Кнешпоља иде Уном од Козарске Дубице до Српске Костајнице, одатле ријеком Стриговом на шуме Пастирево и Каран, па даље обухватајући села Горњу и Доњу Јутрогошту, Црну Долину и Велико и Мало Паланчиште, прелази преко Козаре и избија на село Моштаницу, а одатле се путем Моштаница-Дубица спушта опет на Уну. На овом простору смјештено је педесетак кнежопољских села, од којих су већа: Кнежица, Читлук, Стригова, Побрђани, Велико и Мало Двориште, Горња Јутрогошта, Доњи Јеловац, Паланчиште, Крива Ријека, Градина, Међувође, Мљечаница, Слабиња, Шеварлије, Брекиња и друга. У књижевностиПјесник и писац Скендер Куленовић је за мјесто свог епохалног дјела „Стојанка мајка Кнежопољка“ изабрао Кнешпоље, гдје је описао страдање Срба од усташког геноцида, и нарицање Стојанке, мајке Срђана, Мрђана и Млађена, над својим мртвим синовима. Народни обичајиКнешпоље је област са посебним народним обичајима.[1] Од народних пјесама пјевају се ојкаче, које се изводе са најмање три пјевача и без инструменталне музике.[1] Од кола се изводи козарачко коло.[1] Традиционални инструмент је тамбурица.[1] Женска кнешпољска народна ношња се сатоји од бошће (мараме), кошуље и прегаче, а мушкарци су носили шешире.[1]
СтановништвоСтановници се називавају Кнежопољци и Кнежопољке и припадају Крајишницима.[1]
Види јошРеференцеСпољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia