Комунистичка партија Аустрије

Комунистичка партија Аустрије Kommunistische Partei Österreichs
Вођа	Мирко Меснер
Основана	3. новембра 1918.
Седиште	Беч  Аустрија
Број чланова (2004)	3.500[1]
Идеологија	комунизам, еврокомунизам
Политичка позиција	крајња левица
Европско чланство	Партија европске левице
Боје	црвена
Национално веће Аустрије	0 / 183
Савезно веће Аустрије	0 / 62
Европски парламент	0 / 18
Веб-сајт
http://www.kpoe.at

Комунистичка партија Аустрије (нем. Kommunistische Partei Österreichs) је политичка партија у Аустрији. Основана је 1918. године, а њено деловање је било забрањено у периоду аустрофашизма 1933—1945. године. Одиграла је важну улогу у аустријском антифашистичком покрету отпора.

Комунистичка партија Аустрије основана је 3. новембра 1918. године под утицајем идеја Октобарске револуције и незадовољства становништва због недостатка основних животних намирница. Аустријски комунисти оснивали су сопствене Совјете широм Аустрије, али само у индустријски развијенијим центрима. Мала група њих покушала је да 12. новембра 1918. изврши пуч, али пошто није био добро припремљен и неодобрен од стране Лењинове владе, био је угушен у року од неколико часова.

Током постојања Прве аустријске републике, КП Аустрије имала је слаб утицај међу друштвом, будући да је Социјалдемократска партија Аустрије контролисала већину синдиката и имала кадрове који су знали како да организују раднике у борби за њихова права.

Аустрофашистичка влада Енгелберта Долфуса забранила је 1933. легално деловање КП Аустрије, чији су чланови наставили рад у илегали (били су припремљени на овакав сценарио још од краја 1920-их). Била је забрањена и СДП Аустрије, па су неки њени чланови уско сарађивали с комунистима. Аустријски комунисти су учествовали у велики радничким демонстрацијама 1934. године, што је био последњи покушај да се врати демократија у Аустрију.

Аустријски комунисти одбили су да усвоје Стаљинову осуду социјалдемократа на конгресу Коминтерне, због чега је након забране њихове партије доста разочараних аустријских социјалдемократа приступило КП Аустрије. Тако је број чланова КПА са 4.000 порастао на 16.000.

КП Аустрије заговарала је аустријски идентитет као засебан од немачкога.

Након совјетско-немачког споразума 1939. године, Совјети су поједине аустријске комунисте у егзилу у Совјетском Савезу предали нацистима, а након немачког напада на СССР 1941, пружили су подршку аустријским комунистима.

Током немачке окупације Аустрије, комунисти су деловали у антифашистичком покрету отпора заједно са хришћанским социјалистима, католицима, монархистима и сељачким странкама. Укупно је током рата у борбама против фашизма погинуло око 2.000 аустријских комуниста.

После рата 1945, КП Аустрије имала је 7 заступника у коалиционој влади Карла Ренера. Иако су мисили да ће освојити више, на парламентарним изборима 1945. аустријски комунисти су освојили само 5,4% гласова и добили 4 заступника у парламенту.

КП Аустрије учествовала је у великим радничким демонстрацијама 1950. године због чега су се владајући уплашили да би комунисти могли искористити штрајкове као излику за пуч.

Аустрија је од 1945. до 1955. године била подељена у окупационе зоне међу Савезницима. Након одласка Совјета и заоштравања Хладног рата, утицај КП Аустрије у политици земље је опао. Насилно гушење мађарске револуције 1956. утицало је на смањење броја чланова у КПА.

Аустријски комунисти су 1968. првобитно били осудили интервенцију Варшавског пакта у Чехословачкој, али су од 1971. подржали СССР у том чину.

Због опадања чланства и утицаја, КП Аустрије је од 1970-их почела да прихвата политику еврокомунизма и прилагодила се новим политичким токовима у Западној Европи.

Партија је након распада Источног блока и даље суочена с одливом чланства и новим изазовима у европској политици.

КПА је чланица Партије европске левице и Уједињене европске левице-Нордијске зелене левице.

• Autorenkollektiv: Die Kommunistische Partei Österreichs. Beiträge zu ihrer Geschichte und Politik Globus-Verlag. Wien 1989
• Walter Baier und Franz Muhri (1991). Stalin und wir. ISBN 978-3-901421-51-8.  Globus-Verlag, Wien.
• Heinz Gärtner: Zwischen Moskau und Österreich. Die KPÖ - Analyse einer sowjetabhängigen Partei. In: Studien zur österreichischen und internationalen Politik 3 - : Braumüller, Wien 1979
• Helmut Konrad. KPÖ u. KSC zur Zeit des Hitler-Stalin-Paktes.  Europa-Verlag, Wien München Zürich 1978, (Veröffentlichung des Ludwig Boltzmann Inst. f. Geschichte d. Arbeiterbewegung)
• Manfred Mugrauer. Die Politik der KPÖ in der Provisorischen Regierung Renner. ISBN 978-3-7065-4142-8.  Studien-Verlag (erscheint im September 2006).
• Wolfgang Mueller (2005). Die sowjetische Besatzung in Österreich 1945-1955 und ihre politische Mission. ISBN 978-3-205-77399-3.  Boehlau Verlag, Wien.
• Wolfgang Mueller, A. Suppan, N. Naimark, G. Bordjugov (Ed.). Sowjetische Politik in Österreich 1945–1955: Dokumente aus russischen Archiven. ISBN 978-3-7001-3536-4. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) [1]