Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције
Конзумирање 2-3 шољице кафе дневно заједно са 2-3 шољице зеленог чаја смањује ризик од можданог удара и деменцијуИспијање 2 до 3 шољице зеленог чаја и 2 до 3 шоље кафе дневно утиче на 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то не чине.
Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције утврђено је након велике популационе студије повезане са чињеницом да најшире конзумирање ових напитака заступљено широм света. смањило број можданих удара и учесталост деменције,[1] Наиме, према последњим истраживањима, утврђено је да је испијање кафе у комбинацији са чајем повезано са мањим ризиком од деменције након можданог удара, него испијање само кафе или само чаја, јер су истраживачи открили да су особе које су пиле 2 до 3 шољице кафе и 2 до 3 шоље чаја дневно имале 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то нису чиниле.[1]
Иако досадашеи налази подржавају повезаност између умерене конзумације кафе и чаја и ризика од можданог удара и деменције, остаје да се са кроз већи број студија са много већом поузданошћу утврди да ли удружено конзумирање ових напитака може побољшати исходе можданог удара и деменције, како се то наводи у прелиминарним истраживањима.[2][1]
Опште информације
Кафа садржи кофеин и богат је извор антиоксиданата и других биоактивних једињења.[3] Док чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде има неуропротективну улогу, као што је антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција агрегације амилоид-бета и антиапоптотички ефекат.[4] Потрошња кафе је уско повезана са конзумацијом чаја. Проспективна кохортна студија је објавила да је око 70% учесника конзумирало и кафу и чај[5]. Кафа и чај су различита пића али са компонентама које се преклапају, као што је кофеин, теофилин и различитим биолошки активним састојцима, укључујући епигалокатехин галат и хлорогенску киселину.. Чини се да ови састојци деле заједничке механизме - реактивне врсте кисеоника, с друге стране, различити састојци такође имају различите циљне молекуле и стога различите биолошке ефекте.[6]
Штавише, генетски полиморфизми у ензимима који учествују у уносу, метаболизму и излучивању компоненти чаја и кафе су такође повезани са различитим биолошким активностима ова два напитка.[7]
Поред тога, студије су откриле интеракцију између зеленог чаја и кафе на здравствене исходе у јапанској популацији.[5] Студијска јапанског центра за јавно здравље известила је да је постојала мултипликативна интеракција између зеленог чаја и кафе која је била повезана са мањим ризиком од унутарможданог крварења.[5] Проспективна студија је показала да изгледа да постоји адитивна интеракција између зеленог чаја и кафе на морталитет код јапанских пацијената са дијабетесом типа 2.[5]
Епидемиолошке и клиничке студије показале су предности кафе и чаја одвојено у превенцији деменције.[8][9][10] Међутим, мало се зна о повезаности комбинације кафе и чаја и ризика од деменције, и да ли она може бити мултипликативна или адитивна интеракција, на смањење ризика од можданог удара и деменције.
Деменција
Деменцију карактерише прогресивно и непопустљиво погоршање менталних способности које неизбежно угрожава самосталан живот.[11]Алцхајмерова болест и васкуларна деменција су два главна подтипа деменције. Деменција је више клинички симптом него специфична болест и може бити изазвана:
церебралном дегенерацијом,
цереброваскуларним обољењима,
трауматским повредама мозга,
туморима мозга,
интракранијалним инфекцијама,
метаболичким болестима и
отровима.
Са трендом старења становништва, деменција је постала све већи глобални здравствени проблем и донела је тежак економски и друштвени терет. Глобално, преко 50 милиона појединаца имало је деменцију 2019. године Очекује се да ће се овај број повећати на 152 милиона до 2050. године.[12] С обзиром на ограничену терапијску вредност лекова који се тренутно користе за лечење деменције, идентификација фактора ризика од деменције који се могу спречити је од високог приоритета, укључујући и истраживања која се односе на наизменичну употребу кафе и чаја
Мождани удар
Мождани удар, који чини 10% свих смртних случајева у свету,[13] водећи је узрок инвалидноси у свим година живота.[14] Иако су се инциденција и морталитет од можданог удара, стандардизована по годинама, глобално смањили у последње две деценије 21. века, апсолутни број случајева можданог удара и смртних случајева се повећао.[15]
Мождани удар и деменција као удружени ризик
Мождани удар и деменција представљају ризик једни за друге и деле неке од истих фактора ризика и заштитних фактора који се у великој мери могу променити.
Лонгитудинална студија заснована на популацији открила је да мождани удар и деменција деле око 60% фактора ризика и заштите.[16] Према проценам, 90% можданих удара и 35% деменције се да спречити.[16][17][18][19] Пошто мождани удар удвостручује шансе за развој деменције и мождани удар је чешћи од деменције, а више од трећине случајева деменције може се спречити превенцијом можданог удара.[19]
Деменција након можданог удара се односи на било коју деменцију која се јавља након можданог удара.[20] Деменција после можданог удара представља значајан јавноздравствени проблем, јер 30% преживелих од можданог удара развија деменцију.[20][21] Стога је идентификација и превенција фактора који утичу на деменције након можданог удара веома важна.
Епидемиолошке студије су показале обрнута асоцијација између кафе и чаја и инцидента можданог удара и деменције,[22][23] али везе између узимања кафе и чаја и деменције након можданог удара до недавно је била нејасне. Стога је у неким студијама истражена повезаност кафе и чаја одвојено и у комбинацији са ризиком од развоја можданог удара, деменције и деменције након можданог удара на основу података из велике популационе студије.
Механизми повезани са можданим ударом и деменцијом
Како су кафа и чај два различита напитка са преклапањем и различитим садржајима,[6] постоји неколико механизама помоћу којих комбинација кафе и чаја може бити повезана са можданим ударом и деменцијом:
Кафа је примарни извор кофеина и садржи феноле и друга биоактивна једињења са потенцијалним корисним ефектима на здравље.
Чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде, за које се наводи да имају неуропротективну улогу као што су антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција амилоид-бета агрегације и антиапоптоза.[9][24][25]
Потенцијални механизми који могу бити повезан са комбинованом заштитном улогом различитих антиоксиданса и других биолошких садржаја у ова два напитка.[26]
Кафа и чај имају специфичан садржај полифенола, који се карактерише хидроксициметним киселинама у првом и катехинима у другом, који су показали потенцијалне предности у побољшању функције ендотела, отпорности на инсулин и против упале, и имају различите циљне молекуле;[27] тиме, специфични полифенолни садржаји кафе и чаја могу играти комбиновану заштитну улогу у патогенези можданог удара и деменције.
И кафа и чај су повезани са нижим кардиометаболичким ризицима, укључујући дијабетес типа 2, хипертензију и кардиоваскуларну болест.[28][29][22]
Комбиновано конзумирање ова два напитка може имати користи за здравље зглобова за спречавање ризика од можданог удара и деменције.
Интеракција између испијања кафе и чаја и за мождани удар и за деменцију је можда настала случајно.
Конзумирање кафе и чаја може заједнички да модулира одређене активације цитокина.[30][31][32]
Имајући у виду релативно мали број студија даља валидација у експериментима на животињама је оправдана да би се испитале потенцијалне заједничке добробити кафе и чаја на деменцију.
^Braidy N, Jugder BE, Poljak A, Jayasena T, Mansour H, Nabavi SM,; et al. (2016). „Resveratrol as a Potential Therapeutic Candidate for the Treatment and Management of Alzheimer’s Disease”. Curr Top Med Chem. 16 (17): 1951—60. PMID26845555.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Epub 2016/02/05. .
^Bohn SK, Ward NC, Hodgson JM, Croft KD (2012). „Effects of tea and coffee on cardiovascular disease risk”. Food Funct. 3 (6): 575—91. PMID22456725.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Epub 2012/03/30. .
^Kakutani S, Watanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients. . 11 (5). 2019. PMC6567241. PMID31137655//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6567241.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Epub 2019/05/30. ; PubMed Central .
^ абWang R, Qiu C, Dintica CS, Shang Y, Calderon Larranaga A, Wang HX,; et al. (2021). „Shared risk and protective factors between Alzheimer’s disease and ischemic stroke: A population-based longitudinal study”. Alzheimers Dement. 17 (2): 191—204. PMID33527694.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Epub 2021/02/03. .
^Feigin VL, Roth GA, Naghavi M, Parmar P, Krishnamurthi R, Chugh S,; et al. (2016). „Global burden of stroke and risk factors in 188 countries, during 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet Neurol. 15 (9): 913—24. PMID27291521.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Epub 2016/06/14. .
^Livingston G, Sommerlad A, Orgeta V, Costafreda SG, Huntley J, Ames D; et al. (2017). „Dementia prevention, intervention, and care”. Lancet. 390 (10113): 2673—734. PMID28735855.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Epub 2017/07/25. .
^Eskelinen, M. H.; Kivipelto, M. (2010). „Caffeine as a protective factor in dementia and Alzheimer's disease”. J Alzheimers Dis. 20 (1): S167—74. PMID20182054. doi:10.3233/JAD-2010-1404.
^Marventano S, Salomone F, Godos J, Pluchinotta F, Del Rio D, Mistretta A,; et al. (2016). „Coffee and tea consumption in relation with non-alcoholic fatty liver and metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis of observational studies”. Clin Nutr. 35 (6): 1269—81. PMID27060021.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Epub 2016/04/10. .
^Carlstrom M, Larsson SC (2018). „Coffee consumption and reduced risk of developing type 2 diabetes: a systematic review with meta-analysis”. Nutrition Reviews. 76 (6): 395—417. PMID29590460.. Epub 2018/03/29. .
^Butt MS, Sultan MT (2011). „Coffee and its consumption: benefits and risks”. Crit Rev Food Sci Nutr. 51 (4): 363—73. PMID21432699.. Epub 2011/03/25. .
^Grosso G, Godos J, Galvano F, Giovannucci EL (2017). „Coffee, Caffeine, and Health Outcomes: An Umbrella Review”. Annu Rev Nutr. 37: 131—56. PMID28826374.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Epub 2017/08/23. .