Константин Радулеску (фудбалер, рођен 1896)

Константин Костел Радулеску (рум. Constantin "Costel" Rădulescu; 5. октобар 1896 — 31. децембар 1981) био је фудбалер и селектор из Румуније који је био познат током 1920-их и 1930-их година. Радулеску је био селектор и менаџер фудбалска репрезентације Румуније и био је администратор у Румунском фудбалском савезу између 1923. и 1938. године.^[1][2]

Радулеску је служио као официр румунске војске током Првог светског рата у бици код Мараштија, између 1916. и 1918. године, у којој је задобио повреде десне руке. Након рата, 1919. године, био је голман румунског тима на Међусавезничким играма одржаним на стадиону Першинг у Паризу.^[3]

По завршетку рата, Радулеску је играо фудбал за Олимпију из Букурешта и Триколор Букурешт до 1923. Након те године, Радулеску је почео да се бви суђењем, тренирањем и администрирањем и био је укључен у оснивању Фудбалског савеза Румуније 1930. Био је селектор националног тима Румуније на двадесет и четири утакмице, између 1923. и 1940. Био је судија двадесет година, судивши на 200 прволигашких утакмица као и на 102 међународне утакмице између клубова и једанаест између репрезентација.^[4][5][6]

Радулеску је био селектор румунске фудбалске репрезентације на прва три одржана Светска првенства (у Уругвају 1930, Италији 1934. и Француској 1938). По други пут је преузео ту функцију 1929. године, након што је репрезентација Румуније, коју је претходно водио Теофил Морарију, доживела тежак пораз против Југославије у мају 1928. године.

Радулеску је водио Румуне до титуле у Балканском купу 1929/31. На том купу, Румуни су изгубили само од Бугара у Софији. Успели су да постигну гол у свим мечевима.^[7] На Светском првенству 1930, Радулескуу је асистирао Октав Лучиде. Пре првенства, након што је Румунија доживела пораза од Југославије у мају 1930, Радулеску је одлучио да Емерих Фогл неће више бити капитен репрезентације и одлучио се да ће улога капитена надаље припадати Рудолфу Вецеру.

Румунија је успела да учествује на првом Светском првенству захваљујући уверљивости тадашњег генералног секретара Фудбалског савез Румуније, Октава Лукидеа. Током такмичења, Радулеску је два пута био помоћни судија, у мечевима с Аргентином и Уругвајем, током дана када Румуни нису играли.^[8] Улисес Сауседо, боливијски тренер, такође је био судија током тог првенства. Радулеску је такође био и линијски судија у другим приликама, док је Румунија играла тридесетих година.^[4][5]