Правни системи света.[1] Континентални правни систем је тиркизне боје. Мешовити системи са значајним упливом континенталног права (француско-енглески у Квебеку и Луизијани, холандско-енглески у Јужноафричкој Републици, Намибији и Боцвани, грчко-енглески на Кипру) су означени светлоружичастом бојом.
Континентално право је правни систем који се првобитно развио у континенталној Европи али се данас раширио по целом свету — Латинска Америка, делови Африке, делови Азије и по неким другим деловима света као што су нпр. Квебек и Луизијана.[2] Карактеристичко за континентално право је да засновано па записаним правним нормама, коју су апстрактно конструисане тако да су у могућности да покрију небројане могућности даних ситуација и својом конкретизацијом правно окарактеришу стварне ситуације.[3][4][5] У континенталном систему судови су везани на закон и не могу расуђивати ван закона. Такође типична за континентално право је кодификација процес систематског записивања и сврставања правних норми према подручјима које оне уређују у широкообухватне законике. Систем континенталног права се често супротставља систему обичајног права, који је настао у средњовековној Енглеској. Док континентално право има облик правних кодекса, право у системима обичајног права је историјски произашло из некодификоване судске праксе која је настала као резултат судских одлука, признајући претходне судске одлуке као правно обавезујући преседан.[6]
Историјски гледано, грађанско право је група правних идеја и система који су ултиматно изведени из Corpus Juris Civilis, али су у великој мери прекривени наполеонским, германским, канонским, феудалним и локалним праксама, као и доктринарним утицајима као што је природно право, кодификација, и правни позитивизам.[7] Континентално право сматра судску праксу секундарном и подређеном статутарном праву. Континентално право је често упарено са инквизиторским системом, али ови термини нису синоними. Постоје кључне разлике између статута и кодекса.[8] Најизраженије карактеристике грађанских система су њихови правни кодекси, са сажетим и широко применљивим текстовима који обично избегавају чињенично специфичне сценарије.[9][8] Кратки чланови континенталног закона баве се општим стварима и стоје у супротности са редовним статутима, који су често веома дугачки и веома детаљни.[8]
Име
Различити аутори користе различита имена за овај правни систем. Тако се може срести назив римско по својим коренима, германско, француско, романсконаполеонско, словенско по подручијима где се користи али углавном као сложеница нпр. грчко-романско-германско, римско-германско или наполеонско-германско право. Други популаран назив, посебно међу ауторима из држава општег права, је цивилно право, што се пак не сме мешати са другим називом на грану приватног права, посебно у туђој литератури - грађанско право. Такође се користи израз европско-континентално право што се не сме мешати са Правом Европске уније.[10][11][12]
Треба разумети да ова расподела сама по себи није стриктна и да постоје државе које имају примесе и једне и друге подгрупе као што су Холандија или Пољска, те их одређени аутори уврставају различито. Такође иако је правни ред одређене државе уврштен у одређену групу то не значи да не може унутар себе садржати елементе друге. На пример иако је облигационо право у Србији са Законом о облигационим односима уређено по швајцарском моделу то не спречава српско право да унутар себе саджи инситут етажне својине, правно решење из француске подгрупе.
^“The role of legislation is to set, by taking a broad approach, the general propositions of the law, to establish principles which will be fertile in application, and not to get down to the details. . . .” Alain Levasseur, Code Napoleon or Code Portalis?, 43 Tul. L. Rev. 762, 769 (1969).
^See TEU art 3(1) 'The Union's aim is to promote peace, its values and the well-being of its peoples.' (3) '... and shall promote social justice and protection...'
^See TEU arts 3(3) 'It shall work for the sustainable development of Europe based on balanced economic growth and price stability, a highly competitive social market economy, aiming at full employment and social progress, and a high level of protection and improvement of the quality of the environment'. Art 4(3) 'Pursuant to the principle of sincere cooperation, the Union and the Member States shall, in full mutual respect, assist each other in carrying out tasks which flow from the Treaties'.
^Van Gend en Loos v Nederlandse Administratie der Belastingen (1963) Case 26/62
^The name "Corpus Juris Civilis" occurs for the first time in 1583 as the title of a complete edition of the Justinianic code by Dionysius Godofredus. (Kunkel, W. An Introduction to Roman Legal and Constitutional History. Oxford 1966 (translated into English by J.M. Kelly), p. 157, n. 2)
John Henry Merryman & Rogelio Pérez-Perdomo. The Civil Law Tradition: An Introduction to the Legal Systems of Europe and Latin America, 4th edn. Stanford University Press, 2018.
Moustaira Elina N., Comparative Law: University Courses (in Greek), Ant. N. Sakkoulas Publishers, Athens. 2004. ISBN978-960-15-1267-9.
Glendon, Mary Ann, Paolo G. Carozza, & Colin B. Picker. Comparative Legal Traditions in a Nutshell, 4th edn. West Academic Publishing, 2015.
Glendon, Mary Ann, Paolo G. Carozza, & Colin B. Picker. Comparative Legal Traditions: Text, Materials and Cases on Western Law, 4th edn. West Academic Publishing, 2014.
Glenn, H. Patrick. Legal Traditions of the World, 5th edn. Oxford: Oxford University Press, 2014 (1st edn 2000).
Hamza, G. "Origine e sviluppo degli ordinamenti giusprivatistici moderni in base alla tradizione del diritto romano", Andavira Editora, Santiago de Compostela, 2013.
Kischel, Uwe. Comparative Law. Trans. Andrew Hammel. Oxford: Oxford University Press, 2019.
.png)
