Епрувете са течношћу у којој је растворена плава боја у различитим концентрацијама. У епрувети са тамноплавом течношћу (испред) плава боја је растворена у високој концентрацији. У следећим епруветама, плава боја је растворена у мањој концентрацији (што одговара мањој количини, пошто је запремина приближно иста). Слика је генерисана вештачком интелигенцијом.
У хемији, концентрација представља најподеснију величину за квантитативно одређивање раствора.[1][2] Поред концентрације, користе се између осталих и величине попут молалитета, масеног удела, молског процента итд.[3][4][5] Израз концентрација може се применити у било којој врсти хемијске смеше, но најчешће се примењује на растворене материје у растворима.
Квалитативан опис
Ове чаше са црвеном бојом приказују квалитативне промене у концентрацији. Раствори на левој страни су мање концентрисани, док су они на десној страни више концентрисане.
Често у неформалном, нетехничком језику, концентрација се описује на квалитативан начин, употребом придева као што су „разблажен” за растворе релативно ниске концентрације и „концентрован” за растворе релативно високе концентрације. Да би се концентровао раствор, мора се додати више растворка (на пример, алкохола) или смањити количина растварача (на пример, воде). Супротно томе, да би се раствор разблажио, мора се додати више растварача или смањити количину растворка. Осим ако се две материје потпуно не мешају,[6][7] постоји концентрација изнад које се даље неће растворити растворак у растварачу. За ту тачку се каже да је раствор засићен.[8][9][10] Ако се дода додатни растворак засићеном раствору, он се неће растворити, осим у одређеним околностима, када се може јавити презасићеност. Уместо тога, доћи ће до одвајања фаза, што ће довести до коегзистирања фаза, било у потпуности одвојених или мешаних као суспензија. Тачка засићења зависи од многих променљивих, као што су температура околине и прецизна хемијска природа растварача и растворка.
Концентрације се често називају нивоима, који одражавају менталну шему нивоа на вертикалној оси графикона, који могу бити високи или ниски (на пример, „високи нивои билирубина у серуму” су концентрације билирубина у крвном серуму већи од нормалних).
Квантитативна нотација
Постоје четири количине које описују концентрацију:
Запреминска концентрација (коју не треба поистовећивати са запреминским уделом[11]) представља однос између запремине растворка и запремине смеше . Relativna је величина, па као таква може да се изрази у процентима, промилима, деловима по милиону, итд...
Сродне количине
Неколико других количина може се користити за описивање састава смеше. Треба имати на уму да се оне не би требале називати концентрацијама.[4]
Нормалитет
Нормалитет представља број молских еквивалената неке компоненте по јединици запремине. Јединица му је (Eq/dm³). Вредност ове величине зависи од избора молског еквивалента, тј. колико молова ће бити у једном молском еквиваленту. Тако нормалитет од нпр. раствора чији је моларитет 1 mol/dm³ бирањем молског еквивалента од 2 mol/Eq постаје 0.5 Eq/dm³.
Молалитет
Молалитет представља величину сличну моларној концентрацији или моларитету. То је број молова растворене супстанце по јединици масе растварача. Јединица му је (mol/kg).
Jander, Blasius, Strähle (2005). Einführung in das anorganisch-chemische Praktikum (einschl. der quantitativen Analyse). ISBN978-3-7776-1364-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Hirzel, Stuttgart, 15., neu bearb. Auflage.
Gerhard Jander, Blasius, Strähle, Schweda (2006). Lehrbuch der analytischen und präparativen anorganischen Chemie. ISBN978-3-7776-1388-8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Hirzel, Stuttgart, 16., überarb. Auflage.
Otto (2006). Analytische Chemie. ISBN978-3-527-31416-4.. Wiley-VCH, 3., vollst. überarb. u. erw. Auflage.
Handbuch der experimentellen Chemie; Sekundarbereich II, Band 3 + 4, Analytische Chemie und Umweltanalytik I + II. Aulis Verlag Deubner & Co. KG, Köln.