Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија
Застава Грб
Држава	Хрватска
Админ. центар	Копривница
Жупан	Дарко Корен (Мрежа)
Површина	1,746 км² km2
— број ст.	101.661
— ISO 3166-2	HR-06
Позивни број	048
Званични веб-сајт

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 101.661 становника.^[1]

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997), други Никола Грегур (1997—2001), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Према попису из 2011. у жупанији је живело 115.584 становника.

Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8% становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/km². Етнички састав је био следећи: Хрвати 96%, Срби 1,9%, Словенци 0,1%, Роми 0,1%, Мађари 0.1% и други.

Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).

• ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 km² она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.

Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:

• Подравски пољопривредни басен (Подравина)
• Прекодравље
• Источни и североисточни део (Билогора)
• Калничко подручје (Калник)
• Калничко-пригорски део жупаније

Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.

Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј „Подравка” – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.

На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.

• Посебни резервати :
  • географско-ботанички: Ђурђевачки пијесци
  • ботанички: Мали Калник
  • орнитолошки: Велики Пажут
  • шумски: Црни Јарци, Дугачко Брдо
• Парк шума: Жупетница
• Заштићени предели:
  • Чамбина
  • Калник
• Споменик природе:
  • Седам стабала храста лужњака
• Споменици парковне архитрктуре:
  • Парк код основне школе „Владимир Назор”, Крижевци
  • Парк код Пољопривредне школе у Крижевцима

• Тренутни жупан је Јосип Фришчић (HSS)

Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика:

• HSS-SDP: 27
• HDZ: 10
• DC-HDSS: 2
• HSLS-HNS-LS-HSU: 2

• Званични веб-сајт