Кореница

Кореница
Кореница;
	Улица у Кореници
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Личко-сењска
Општина	Плитвичка Језера
Област	Лика
Становништво
— 2011.	1.766
Географске карактеристике
Координате	44° 44′ 38″ С; 15° 42′ 24″ И / 44.74401° С; 15.70655° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	658 m
	Кореница Кореница на карти Хрватске
	Кореница Кореница на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број	53230 Кореница
Позивни број	+385 53
Регистарска ознака	GS

Кореница је градић у источној Лици и сједиште општине Плитвичка Језера, Република Хрватска. За време Југославије, од 1945. до 1991, односно 1997. године мјесто се звало Титова Кореница по југословенском председнику Јосипу Брозу Титу.

Географија

Насеље Кореница се налази испод планинског ланца Личке Пљешевице у крају под називом Бијело поље.

Кореница је од Госпића удаљена 44 км, а од Удбине око 30 км.

Историја

Кореница је настала и развила се подно средњовјековног утврђења Мрсињ, која је неко вријеме био сједиште Крбавске бискупије. Велика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница) подијељена је у двије општине (Плитвичка Језера и Удбина).

Други свјетски рат

Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор и у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не смје бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину спалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола, парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. Сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".^[1]

Република Српска Крајина

Кореница се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Кореницу, протерујући већинско српско становништво. Место потом насељавају Хрвати, углавном из Босне и Херцеговине, чиме се изменила етничка структура.

Култура

У Кореници је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Кореница припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.^[2] У Кореници је постојао храм Српске православне цркве Св. Архангела Михаила и Гаврила, који је спаљен 1943. године.^[3] Тада је уништена архива и драгоцјености. Парохију сачињавају: Врановача, Врпиле, Понори, Оравац, Шегановац, Михаљевац, Јасиковац, Градина и Келебовац.^[2]

Становништво

Општина

Велика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница), по попису из 1991. године имала је 11.393 становника, а национални састав био је сљедећи:

Срби — 8.585 (75,35%)
Хрвати — 1.996 (17,51%)
остали — 812 (7,14%)

Насеље

Према попису становништва из 2001. године, Кореница је имала 1.570 становника, углавном запослених у Националном парку Плитвичка Језера.^[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Кореница је имало 1.766 становника.^[5]

Националност^[6]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	1.519	1.113	767
Југословени	84	115	12
Хрвати	49	54	42
остали и непознато	64	17	8
Укупно	1.716	1.299	829	'

Демографија^[6]
Година	Становника
1971.	829
1981.	1.299
1991.	1.716
2001.	1.570
2011.		1.766

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Кореница је имало 1.716 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	1.519	88,51%
Југословени	84	4,89%
Хрвати	49	2,85%
Албанци	4	0,23%
Муслимани	3	0,17%
Италијани	2	0,11%
Мађари	2	0,11%
неопредељени	15	0,87%
остали и непознато	38	2,19%
укупно: 1.716

Референце

^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118 и 119
^ ^а ^б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Кореница”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012.
^ POSLE 80 GODINA PONOVO ZVONE ZVONA U KORENICI: Hram svetih Mihaila i Gavrila zajedno obnavljaju Srbi i Hrvati
^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 28. 01. 2012. г. Приступљено 27. 8. 2012.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2013.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.