Корисник:Саша Стефановић/Тест

• … да је плави кит највећа животиња на планети и да може достићи тежину од 125 тона?
• … да је Велики кањон реке Колорадо у Северној Америци на појединим местима дубок 2 км, а широк између 7 и 30 км? Кањон је настао усецањем реке током више стотина хиљада година.
• … да се најближа звезда планети Земљи (изван Сунчевог система) зове Алфа Кентаури и да је удаљена 4,4 светлосне године? Најдаље звезде које се могу видети голим оком су удаљене 800.000 сг.
• … да је прву скицу падобрана направио Леонардо да Винчи, 1514. године?
• … да је прву енциклопедију на свету написао Римљанин Плиније Старији, у 1. веку н. е.? Она се звала „Историја природе” и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.
• … да према студији из 1995. голубови могу разликовати дела Пикаса и Монеа?
• … да су се глумци који су давали глас Микију и Мини Маус венчали у стварном животу?

• 1167 — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.
• 1453 — Османски султан Мехмед II је након дуге опсаде заузео Цариград.
• 1780 — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа.
• 1867 — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску.
• 1953 — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.
• 1968 — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дискриминације режима Ијана Смита.
• 1985 — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.

Пад Цариграда, познато и као пад Константинопоља (грч. Άλωση της Κωνσταντινούπολης, осм. тур. فتح قسطنطنیه, тур. Kostantinopolis Kuşatması) или освајање Истанбула (тур. İstanbul'un fethi), опсада је пријестонице Источног римског царства Константинопоља (Цариград), коју је спроводила војска османског султана Мехмеда II од 6. априла до 29. маја 1453. године. Пад Цариграда означио је уништење Источног римског царства, које је познато и као Византија.

Византија је 1453. сведена територијално на Пелопонез, неколико острва у Егејском и Мраморном мору и предграђе Цариграда, а више није могла да издржи растућу моћ Османског султаната. Са почетком од Бајазита I, османски султани су више пута опсједали и блокирали Цариград (1393—1394, 1394—1402, 1411. и 1422). Нису успјели да заузму град, али су стекли контролу над већим дијелом Балкана. Посљедња опсада почела је у априлу 1453. године. Упркос бројним апелима Ромеја према Западу, само је мали италијански контингент стигао у помоћ цару Константину. Заједно са 5.000 Ромеја, укупан број бранилаца Цариграда достигао је 7 или 8 хиљада војника. Османска војска их је знатно надмашила: Мехмед II је имао око 70 хиљада војника и преко 120 бродова. Послије двомјесечног отпора, Цариград је пао 29. маја 1453. године. Посљедњи византијски цар, Константин XI је погинуо у борби. Мехмед II је ушао у освојени и опљачкани град, а у знак сјећања на заузимање добио је надимак Фатих (од арап. فاتح — „освајач”), а Цариград је учинио новом пријестоницом своје државе. Пад Цариграда је дубоко утицао на цио свијет, нарочито на западу Европу. Падом Цариграда, „другог Рима”, настао је концепт континуитета — Трећи Рим. Многи историчари, укључујући Жула Мишлеа, вјеровали су да пад Цариграда представља крај средњег вијека и почетак ренесансе. Међутим, ово гледиште све више оспоравају савремени историчари, који на пад Цариграда гледају само као на крај Римског царства.