Коњовићева улица (Сомбор)
Улица Коњовићева једна је од старијих градских улица Сомбору. Протеже се правцем који повезује Видовдански трг и Супотички пут. Својим почетком заједно са крајем Венца војводе Живојина Мишића прави кружни ток око Видовданског трга. Завршетак Коњовићеве улице јесте на спајању улице Светозара Милетића и Суботичког пута.  Име улицеУлица се некада звала Коњовачка. Данас улица носи име по Коњовићима који су живели у Сомбору и чијих се пет кућа налазило у овој улици. Коњовићи су патрицијска сомборска српска породица, чији су потомци скоро три века представљали духовну, културну, привредну, политичку и интелектуалну елиту Сомбора. Неки од познатих Коњовића су: Давид Коњовић(1786-1849), сенатор и главни судија (градоначелник) слободног и краљевског града Сомбора, један од оснивача Српске читаонице 1845. године. Млађи син Давида Коњовића, Јустин (1836-1896), један је од најутицајнијих српских политичких првака сомборских Срба током друге половине 19. века. Јустинов син Давид Коњовић (1865-1925) био је сомборски посланик у угарском Државном сабору, члан Месног народног већа Срба и Буњеваца у новембру 1918. године и председник Српске читаонице, председник Окружног суда и краљевски јавни бележник у Сомбору. Син Давида Ј. Коњовића, а унук Јустинов је знаменити сомборски, војвођански и српски сликар, академик Милан Коњовић (1898-1993). Знаменити српски композитор Петар Коњовић (1883-1970) и његов рођени брат Димитрије Коњовић (1888-1982), први Сомборац који је био пилот, а затим оснивач и власник фабрике авиона "Икарус", такође су потомци ове породице. Сомборски адвокат и српски добровољац из Првог светског рата др Јован Јоца Коњовић, касније дугогодишњи председник Удружења ратника у Сомбору, заслужан за изградњу костурнице са спомеником за умрле заробљене руске и српске војнике у Сомбору. Из ове породице потекао је и Никола Коњовић (1869-1950), један од оснивача Југословенског шаховског савеза.[1] Суседне улице
Коњовићевом улицомУлица Коњовићева је улица у којој се налази неколико продајних објеката, продавница, угоститељских објеката али је пре свега насељена улица са једноспратним, двоспратним кућама како старијом тако и новијом градњом. Видовдански трг На раскршћу два сомборска венца (Радомира Путника и Живојина Мишића), те Коњовићеве улице и Улице Милоша Обилића налази се најмањи и најскромније уређен сомборски трг. У другој половини 18. века на тргу је постављен камени православни крст. Трг је у првој половини 19. века називан и Коњовића баштом због пет кућа породице Коњовић које су излазиле на овај трг и због којих је и Коњовићева улица добила свој назив. Од 1907. године на тргу се налазио артески "Коњовачки бунар", један од најпрометнијих у Сомбору. После Првог светског рата ту су приређиване велике видовданске свечаности, које су имале званичан градски и национални карактер. Године 1953. на средини трга постављен је споменик палим борцима Народноослободилачког рата. Истовремено је уклоњен стари камени православни крст. Нови крст је постављен крајем деведесетих година 20. века, а старо дрвеће замењено је младим садницама током 2013. године, када су поправљене и стазе на тргу. Нова реконструкција трга започета је 2017. године. ЈКП "Водоканал" Сомбор је, након реконструкције трга, поставило моделе некадашњих водарских кола и артеског бунара на месту где су се налазили и раније. Током прве половине 2020. године реконструисан је коловоз око трга, који је постао класичан кружни ток за учеснике саобраћаја.[2]  Атеље "Станишић"На броју број 5 (некада кући Коњовића) налази се Атеље "Станишић" - пет генерација породичне традиције израде витража и мозаика. Атеље "Станишић" основан 1908. године специјализован је за услуге израде нових и рестаурацију витража и мозаика. Уметничка дела која настају у Атељеу "Станишић" саставни су део архитектуре многих духовних и секуларних грађевина широм земље и света.[3]  Вртић "Невен"Од значајнијих објекта у улици ту се налази и Вртић "Невен" који је у саставу Предшколске установе "Вере Гуцуње" и он је на броу 24.[4] Галерија
Референце
|
||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
