Краткотрајна меморија

Краткотрајна меморија се дефинише као меморија за информације које се тренутно држе у мислима и има ограничени капацитет. Радна меморија је нешто шири термин за краткотрајну меморију, јер поред привременог складиштења информација укључује и активну манипулацију садржајем^[1].

Термин краткотрајна меморија се најчешће односи на вербалну краткотрајну меморију, мада постоје и други типови краткотрајне меморије попут оне која се односи на визуелно-просторне информације, или нумеричке вредности и операције. Њену неуралну локацију представља префронтални кортекс.^[2]

Вербална краткотрајна меморија се једноставно тестира помоћу тестова у којима се испитаницима чита серија бројева коју морају да понове после краћег времена. Милер је оваквим тестом показао да људи у просеку памте седам, плус или минус два броја^[3]. По његовом схватању број као што је 1941 представља једно “парче” информације (јер овај број има за нас конкретан историјски смисао), док би број 6714 представљао четири “парчета” информације (јер за већину нас не представља смислену информацију као целина). Каснија истраживања показала су да је капацитет вербалне краткотрајне меморије ограничен не само смислом информације, већ и њеним фонолошким карактеристикама. Тако је теже упамтити низ речи уколико оне имају пуно самогласника: нпр. бинокулар, амаркорд, баракуда и сл., или уколико су фонолошки сличне, нпр: прст, крст, врста, креста и сл^[4].

Референце

^ Ward, J. (2006). The Student's Guide to Cognitive Neurosciences (1st ed.). East Sussex: Psychology Press.
^ Маринковић, Драган (2017). Биолошке основе понашања (PDF). Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. ISBN 978-86-6203-098-6.
^ Miller, G. A (1956). „The magical number seven plus or minus two: some limits on our capacity for processing information”. Psychol Rev. 63 (2): 81—97. .
^ Baddeley, A. D., Lewis, V., & Vallar, G. (1984). Exploring the articulatory loop. Quarterly Jpurnal of Experimental Psychology, 36, 233-252.

Литература

Baddeley, A. D.; Thomson, N.; Buchanan, M. (1975). „Word length and the structure of short term memory” (PDF). Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior. 14 (6): 575—589. doi:10.1016/S0022-5371(75)80045-4. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 9. 2008. г.
Brown, A.; Biederman, V.; Valera, E.; Lomedico, A.; Aleardi, M.; Makris, N.; Seidman, L. (2011). „Working Memory network alterations and associated symptoms in adults with ADHD and Bipolar Disorder”. Journal of Psychiatric Research. 46 (4): 476—483. PMC 3686289 . PMID 22272986. doi:10.1016/j.jpsychires.2012.01.008.
Conrad, R.; Hull, A. J. (1964). „Information, acoustic confusion and memory span”. British Journal of Psychology. 55 (4): 429—432. PMID 14237884. doi:10.1111/j.2044-8295.1964.tb00928.x.
Cowan, N. (2001). „The magical number 4 in short-term memory: A reconsideration of mental storage capacity”. Behavioral and Brain Sciences. 24: 1—185. PMID 11515286. doi:10.1017/s0140525x01003922.
Davelaar, E. J.; Goshen-Gottstein, Y.; Haarmann, H. J.; Usher, M.; Usher, M (2005). „The demise of short-term memory revisited: empirical and computational investigation of recency effects”. Psychological Review. 112 (1): 3—42. PMID 15631586. doi:10.1037/0033-295X.112.1.3.
Ericsson, K. A.; Chase, W. G.; Faloon, S. (1980). „Acquisition of a memory skill”. Science. 208 (4448): 1181—1182. Bibcode:1980Sci...208.1181E. PMID 7375930. doi:10.1126/science.7375930.
Lehrl, S., & Fischer, B. (1988) The basic parameters of human information processing: their role in the determination of intelligence. Personality and individual Differences, 9. стр. 883–896. ([1])
Miller, George. George A. Miller. In: G. Lindzey (ed): A History of Psychology in Autobiography. Volume VIII. Standford: Stanford University Press. (1989). стр. 390-490.
Miller, G. A. (1956). „The magical number seven, plus or minus two: Some limits on our capacity for processing information”. Psychological Review. 63 (2): 81—97. PMID 13310704. doi:10.1037/h0043158. (pdf Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. март 2009))
Nairne, J. S.; Dutta, A. (1992). „Spatial and temporal uncertainty in long-term memory”. Journal of Memory and Language. 31 (3): 396—407. doi:10.1016/0749-596x(92)90020-x.
Noack, H.; Lovden, M.; Lindenberger, U. (2012). „Normal aging increases discriminal dispersion in visuospatial short-term memory”. Psychology and Aging. 27 (3): 627—637. PMID 22563939. doi:10.1037/a0027251.
Poirier, M.; Saint-Aubin, J. (1996). „Immediate serial recall, word frequency, item identity and item position”. Canadian Journal of Experimental Psychology. 50 (4): 408—412. PMID 9025332. doi:10.1037/1196-1961.50.4.408.
Poirier, M.; Saint-Aubin, J. (1995). „Memory for related and unrelated words: Further evidence on the influence of semantic factors in immediate serial recall”. Quarterly Journal of Experimental Psychology. 48A: 384—404. doi:10.1080/14640749508401396.
Schacter, D. L. : Searching for Memory: The Brain, the Mind, and the Past. 1997. ISBN 978-0-465-07552-2.
Tarnow, Eugen (2005) The Short Term Memory Structure In State-Of-The Art Recall/Recognition Experiments of Rubin, Hinton and Wentzel, Cognitive Neurodynamics.
Tarnow, Eugen (2007) Response probability and latency: a straight line, an operational definition of meaning and the structure of short term memory
Tarnow, Eugen (2008) Short Term Memory May Be the Depletion of the Readily Releasable Pool of Presynaptic Neurotransmitter Vesicles, Cognitive Neurodynamics.
Wheeler, Mary E.; Treisman, Anne M. (2002). „Binding in Short-Term Visual Memory”. Journal of Experimental Psychology. 131 (1): 48—64. PMID 11900102. doi:10.1037/0096-3445.131.1.48.

[1] Ward, J. (2006). The Student's Guide to Cognitive Neurosciences (1st ed.). East Sussex: Psychology Press.

[2] Маринковић, Драган (2017). Биолошке основе понашања (PDF). Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. ISBN 978-86-6203-098-6.

[3] Miller, G. A (1956). „The magical number seven plus or minus two: some limits on our capacity for processing information”. Psychol Rev. 63 (2): 81—97. .

[4] Baddeley, A. D., Lewis, V., & Vallar, G. (1984). Exploring the articulatory loop. Quarterly Jpurnal of Experimental Psychology, 36, 233-252.

[1]

[2]

[3]

[4]

Краткотрајна меморија

Референце

Литература

Portal di Ensiklopedia Dunia