Кришна

Кришна
Кришна
Бог заштите, саосећања, нежности и љубави; Јогешвара – господар јоге или јогија; парабрахман, Свајам Багаван (кришнизам-вишнуизам)
Припадник Дашаватар
	Статуа Кришне у Шри Маријаман храму, Сингапур.
Лични подаци
Име у деванагари	कृष्ण
Санскритска транслитерација	Kṛṣṇa
Место рођења	Матура, Сарасена (данашњи Утар Прадеш, Индија)
Место смрти	Балка, Саураштра (данашни Веравал, Гујарат, Индија)
Породица
Супружници	Рада; Рукмини; Сатјабама; Калинди; Џамбавати; Нагнаџити; Митравинда; Бадра; Лакшмана и 16,000 – 16,100 младих краљициа;
Деца	Прадјумна; Самба; Бану и разна друга деца;
Династија	Јадуванши-Чандраванши
Митологија
Припадност	Свајам Багаван; Брахман (кришнизам-вишнуизам); Аватар Вишнуа; Дашаватара; Рада Кришна;
Мантра	Харе Кришна
Оружје	Сударшана Чакра; Каумодаки;
Битке	Курукшетрански рат
Планина	Гаруда

Кришна (санскрит: कृष्ण kṛṣṇa - црни, свепривлачни)^[12] је хиндуистичко божанство,^[13] које се најчешће поштује као осма инкарнација (аватар) бога Вишну, док га већина вишнуиста сматра за изворну божанску личност која је такође и извор Вишнуа.^[13] По вишнуистима Кришна је Бог у свом најинтимнијем издању. Он се безбрижно забавља, окружен особама које га чисто и немотивисано воле.^[14]^[15]^[16] То су дечаци пастири, пастирице, његови родитељи и старији житељи божанског села Вриндавана. Те љубавне размене су лишене страхопоштовања и формалности, сматрају се најузвишенијим циљем духовне самоспознаје.^[17]^[18] Ведски списи га описују као бога боје свежег олујног облака. Са собом увек носи свиралу (бансури), док у коси има перо пауна. Иако се то научно не може утврдити, хиндуисти верују да је био историјска личност. Кришнин рођендан сваке године прослављају хиндуси на Кришна Џанмаштами према лунисоларном хинду календару, који пада крајем августа или почетком септембра по грегоријанском календару.^[19]^[20]

Анегдоте и приче о Кришнином животу углавном се називају Кришна Лила. Он је централни лик у Махабхарати, Багавата Пурани, Брахма Вајварта Пурани и Багавад Гити, и помиње се у многим хиндуистичким филозофским, теолошким и митолошким текстовима.^[21] Они га приказују у различитим перспективама: као богодете, шаљивџију, узорног љубавника, божанског јунака и универзално врховно биће.^[22] Његова иконографија одражава ове легенде и приказује га у различитим фазама његовог живота, као што је дете које једе путер, дечак који свира флауту, дечак са Радом или окружен поклоницама; или пријатељски кочијаш који даје савете Арџуни.^[23]

Име и синоними Кришне се налазе у књижевности и култовима из 1. миленијума пре нове ере.^[24] У неким под-традицијама, Кришна се обожава као Свајам Багаван (Врховни Бог), а понекад је познат и као кришнизам. Ове подтрадиције су настале у контексту Бакти покрета средњег века.^[25]^[26] Литература везана за Кришну инспирисала је бројне представе као што су плес Баратанатијам, Катакали, Кучипуди, Одиси и Манипури.^[27]^[28] Он је панхиндуски бог, али је посебно поштован на неким локацијама, као што су Вриндаван у Утар Прадешу,^[29] Дварка и Џунагад у Гуџарату; Џаганата аспект у Одиши, Мајапуру у Западном Бенгалу;^[25]^[30]^[31] у облику Витобе у Пандарпуру, Махараштри, Шринатџи у Натдвари у Раџастану,^[25]^[32] Удупи Кришни у Карнатаки,^[33] Партасарати у Тамил Наду, Партасарати у Аранмули, Керали и Гурувајорапану у Гурувајору у Керали.^[34] Од 1960-их, обожавање Кришне се такође проширило на западни свет и Африку, углавном захваљујући раду Међународног друштва за свест о Кришни (ISKCON).^[35]

Види још

Харе Кришна

Напомене

^ Radha is seen as Krishna's lover-consort. On the other hand, Rukmini and others are married to him. Krishna had eight chief wives, who were referred to as the Ashtabharya. The regional texts vary in the identity of Krishna's wife (consort), some presenting it as Rukmini, some as Radha, all gopis, and some identifying all to be different aspects or manifestation of Devi Lakshmi.^[6]^[7]
^ Number of Krishna's children varies from one interpretation to another. According to some scriptures like the Bhagavata Purana, Krishna had 10 children from each of his wives (16,008 wives and 160,080 children)^[9]

Референце

^ Bryant & Ekstrand 2004, стр. 20–25, quote: "Three Dimensions of Krishna's Divinity (...) divine majesty and supremacy, (...) divine tenderness and intimacy, (...) compassion and protection., (..., p. 24) Krishna as the God of Love".
^ Swami Sivananda (1964). Sri Krishna. Bharatiya Vidya Bhavan. стр. 4.
^ „Krishna the Yogeshwara”. The Hindu. 12. 9. 2014.
^ Raychaudhuri 1972, стр. 124
^ Diana L. Eck (2012). India: A Sacred Geography. Harmony. стр. 380—381. ISBN 978-0-385-53190-0. . Quote: "Krishna was shot through the foot, hand, and heart by the single arrow of a hunter named Jara. Krishna was reclining there, so they say, and Jara mistook his reddish foot for a deer and released his arrow. There Krishna died."
^ ^а ^б John Stratton Hawley, Donna Marie Wulff (1982). The Divine Consort: Rādhā and the Goddesses of India. Motilal Banarsidass Publisher. стр. 12. ISBN 978-0-89581-102-8.
^ Bryant 2007, стр. 443.
^ Naravane, Vishwanath S. (1987). A Companion to Indian Mythology: Hindu, Buddhist & Jaina (на језику: енглески). Thinker's Library, Technical Publishing House.
^ Sinha, Purnendu Narayana (1950). A Study of the Bhagavata Purana: Or, Esoteric Hinduism (на језику: енглески). Library of Alexandria. ISBN 978-1-4655-2506-2.
^ Bryant 2007, стр. 114.
^ K. Klostermaier (1997). The Charles Strong Trust Lectures, 1972–1984. Crotty, Robert B. Brill Academic Pub. стр. 109. ISBN 978-90-04-07863-5. „(...) After attaining to fame eternal, he again took up his real nature as Brahman. The most important among Visnu's avataras is undoubtedly Krsna, the black one, also called Syama. For his worshippers he is not an avatara in the usual sense, but Svayam Bhagavan, the Lord himself.”
^ "Krishna". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
^ ^а ^б „Krishna”. Encyclopædia Britannica Online. 26. 6. 2023.
^ Ben-Ami Scharfstein (1993). Ineffability: The Failure of Words in Philosophy and Religion. State University of New York Press. стр. 166. ISBN 978-0-7914-1347-0.
^ Edwin Bryant & Maria Ekstrand 2004, стр. 21–24.
^ Edwin Bryant & Maria Ekstrand 2004, стр. 20–25, quote: "Three Dimensions of Krishna's Divinity (...) divine majesty and supremacy, (...) divine tenderness and intimacy, (...) compassion and protection., (..., p.24) Krishna as the God of Love".
^ „Krishna Hindu deity”. Britannica. 26. 6. 2023. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
^ „Krishna”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
^ „Krishna”. World History Encyclopedia.
^ James G. Lochtefeld (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: A-M. The Rosen Publishing Group. стр. 314–315. ISBN 978-0-8239-3179-8.
^ Richard Thompson, Ph.D. (децембар 1994). „Reflections on the Relation Between Religion and Modern Rationalism”. Архивирано из оригинала 4. 1. 2011. г. Приступљено 12. 4. 2008.
^ Mahony, W. K. (1987). „Perspectives on Krsna's Various Personalities”. History of Religions. 26 (3): 333—335. JSTOR 1062381. S2CID 164194548. doi:10.1086/463085. Quote: "Krsna's various appearances as a divine hero, alluring god child, cosmic prankster, perfect lover, and universal supreme being (...)".
^ Knott 2000, стр. 15, 36, 56
^ Hein, Norvin (1986). „A Revolution in Kṛṣṇaism: The Cult of Gopāla”. History of Religions. 25 (4): 296—317. JSTOR 1062622. S2CID 162049250. doi:10.1086/463051.
^ ^а ^б ^в Hardy 1987, стр. 387–392.
^ Ravi Gupta and Kenneth Valpey (2013). The Bhagavata Purana. Columbia University Press. стр. 185–200. ISBN 978-0231149990.
^ Bryant 2007, стр. 118.
^ ML Varadpande (1987). History of Indian Theatre. 1. Abhinav Publications. стр. 98—99. ISBN 978-8170172215.
^ Hawley 2020.
^ Miśra 2005.
^ J. Gordon Melton (2011). Religious Celebrations: An Encyclopedia of Holidays, Festivals, Solemn Observances, and Spiritual Commemorations. ABC-Clio. стр. 330—331. ISBN 978-1-59884-205-0.
^ Cynthia Packert (2010). The Art of Loving Krishna: Ornamentation and Devotion. Indiana University Press. стр. 5, 70—71, 181—187. ISBN 978-0-253-22198-8.
^ Bryant 2007, стр. 3.
^ Lavanya Vemsani (2016). Krishna in History, Thought, and Culture. ABC-CLIO. стр. 112—113. ISBN 978-1-61069-211-3.
^ Selengut, Charles (1996). „Charisma and Religious Innovation:Prabhupada and the Founding of ISKCON”. ISKCON Communications Journal. 4 (2). Архивирано из оригинала 10. 7. 2012. г.

Литература

Brown, Sara Black (2014). „Krishna, Christians, and Colors: The Socially Binding Influence of Kirtan Singing at a Utah Hare Krishna Festival”. Ethnomusicology. 58 (3): 454—480. JSTOR 10.5406/ethnomusicology.58.3.0454. doi:10.5406/ethnomusicology.58.3.0454.
Archer, W. G. (2004) [1957]. The Loves of Krishna in Indian Painting and Poetry. Mineola, NY: Dover Publ. ISBN 0-486-43371-4.
Basu, M. M. (1932). The Post-Caitanya Sahajiya Cult of Bengal. Calcutta: University of Calcutta Press.
Beck, Guy L. (1993). Sonic Theology: Hinduism and Sacred Sound. Studies in Comparative Religion. Columbia, SC: University of South Carolina Press. ISBN 0872498557.
Beck, Guy L., ур. (2005). Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6415-1.
Brown, C. Mackenzie (1983). „The Origin and Transmission of the Two "Bhāgavata Purāṇas": A Canonical and Theological Dilemma”. Journal of the American Academy of Religion. 51 (4): 551—567. JSTOR 1462581. doi:10.1093/jaarel/li.4.551.
Bryant, Edwin F.; Ekstrand, Maria (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-50843-8.
Bryant, Edwin F. (2004). Krishna: the beautiful legend of God. Penguin. ISBN 978-0-14-044799-6.
Bryant, Edwin F. (2007), Krishna: A Sourcebook, Oxford University Press, USA, ISBN 978-0-19-514891-6
Dimmitt, Cornelia; van Buitenen, J. A. B. (2012). Classical Hindu Mythology: A Reader in the Sanskrit Puranas. Temple University Press (1st Edition: 1977). ISBN 978-1-4399-0464-0.
Doniger, Wendy (1993). Purana Perennis: Reciprocity and Transformation in Hindu and Jaina Texts. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-1381-4.
Ekstrand, Maria (2004). Bryant, Edwin H., ур. The Hare Krishna movement: the postcharismatic fate of a religious transplant. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12256-6.
Eschmann, Anncharlott; Kulke, Hermann; Tripathi, Gaya Charan, ур. (1978) [Rev. ed. 2014]. The Cult of Jagannath and the regional tradition of Orissa. South Asian Studies, 8. New Delhi: Manohar. ISBN 9788173046179.
Flood, Galvin D. (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43878-0
Gaurangapada, Swami. „Sixty-four qualities of Sri Krishna”. Nitaaiveda. Nitaiiveda. Архивирано из оригинала 30. 8. 2013. г. Приступљено 2013-05-24.
Goswami, S. D. (1995). The Qualities of Sri Krsna. GNPress. ISBN 978-0-911233-64-3. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г.
Hardy, Friedhelm E. (1987). „Kṛṣṇaism”. Ур.: Mircea Eliade. The Encyclopedia of Religion. 8. New York: MacMillan. стр. 387—392. ISBN 978-0-02897-135-3 — преко Encyclopedia.com.
Hardy, Friedhelm E. (1981). Viraha-Bhakti: The Early Development of Kṛṣṇa Devotion in South India. Oxford University South Asian Studies Series. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-564916-8.
Hawley, John Stratton (2020). Krishna's Playground: Vrindavan in the 21st Century. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0190123987.
Irwin, John (1974). „The Heliodorus Pillar at Besanagar”. Puratattva. Archaeological Society of India (co-published Art and Archaeology Research Papers, USA). 8: 166—176.
Khare, M D. (1967). „Discovery of a Vishnu temple near the Heliodorus pillar, Besnagar, Dist. Vidisha (MP)”. Lalit Kala. 13: 21—27. JSTOR 44138838.
Khare, M D. (1975). „The Heliodorus Pillar – A Fresh Appraisal: A Rejoinder”. Proceedings of the Indian History Congress. 36: 92—97. JSTOR 44138838.
Miśra, Narayan (2005). Durga Nandan Mishra, ур. Annals and Antiquities of the Temple of Jagannātha. New Delhi: Sarup & Sons. ISBN 81-7625-747-8.
Shah, Natubhai (2004) [First published in 1998], Jainism: The World of Conquerors, I, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-1938-2
Singh, Upinder (2016), A History of Ancient and Early Medieval India: From the Stone Age to the 12th Century, Pearson Education, ISBN 978-93-325-6996-6
The Mahabharata of Krishna-Dwaipayana Vyasa, translated by Kisari Mohan Ganguli, published between 1883 and 1896
The Vishnu-Purana, translated by H. H. Wilson, (1840)
The Srimad Bhagavatam, translated by A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, (1988) copyright Bhaktivedanta Book Trust
Knott, Kim (2000), Hinduism: A Very Short Introduction, Oxford University Press, USA, стр. 160, ISBN 978-0-19-285387-5
The Jataka or Stories of the Buddha's Former Births, edited by E. B. Cowell, (1895)
Matchett, Freda (2001). Kṛṣṇa, Lord or Avatāra?. Routledge. ISBN 978-0-7007-1281-6.
Sangave, Vilas Adinath (2001), Facets of Jainology: Selected Research Papers on Jain Society, Religion, and Culture, Mumbai: Popular Prakashan, ISBN 978-81-7154-839-2
Susan V Mishra; Himanshu P Ray (2017). The Archaeology of Sacred Spaces. Routledge. ISBN 978-1-138-67920-7.
Garuda Pillar of Besnagar, Archaeological Survey of India, Annual Report (1908–1909). Calcutta: Superintendent of Government Printing, 1912, 129.
Marijke J. Klokke (2000). Narrative Sculpture and Literary Traditions in South and Southeast Asia. BRILL. ISBN 978-90-04-11865-2.
Kumar Das, Sisir (2006). A history of Indian literature, 500–1399. Sahitya Akademi. ISBN 978-81-260-2171-0.
Ramnarace, Vijay (2014). Rādhā-Kṛṣṇa's Vedāntic Debut: Chronology & Rationalisation in the Nimbārka Sampradāya (PDF) (PhD thesis). University of Edinburgh.
Rocher, Ludo (1986). The Puranas. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-02522-5.
Rosen, Steven (2006). Essential Hinduism. New York: Praeger. ISBN 978-0-275-99006-0.
Schomer, Karine; McLeod, W. H., ур. (1987), The Sants: Studies in a Devotional Tradition of India, Motilal Banarsidass, ISBN 9788120802773
Sheridan, Daniel (1986). The Advaitic Theism of the Bhāgavata Purāṇa. Columbia, Mo: South Asia Books. ISBN 978-81-208-0179-0.
Starza, O. M. (1993). The Jagannatha Temple at Puri: Its Architecture, Art and Cult. Studies in South Asian culture, 15. Leiden; New York; Köln: Brill. ISBN 90-04-09673-6.
Sutton, Nicholas (2000). Religious doctrines in the Mahābhārata. Motilal Banarsidass Publ. стр. 477. ISBN 978-81-208-1700-5.
Toffin, Gérard (2012). „The Power of Boundaries: Transnational Links among Krishna Pranamis of India and Nepal”. Ур.: John Zavos; et al. Public Hinduisms. New Delhi: SAGE Publ. India. стр. 249—254. ISBN 978-81-321-1696-7.
Valpey, Kenneth R. (2006). Attending Kṛṣṇa's image: Caitanya Vaiṣṇava mūrti-sevā as devotional truth. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-38394-3.
History of Indian Theatre By M. L. Varadpande. Chapter Theatre of Krishna, pp. 231–94. Published 1991, Abhinav Publications, ISBN 81-7017-278-0.
Varadpande, Manohar Laxman (1987). History of Indian theatre. vol. 3. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-221-5.
Zimmer, Heinrich (1953) [1952], Campbell, Joseph, ур., Philosophies Of India, London, E.C. 4: Routledge & Kegan Paul Ltd, ISBN 978-81-208-0739-6
Crowley, Aleister (1991). Liber Aleph. Weiser Books. стр. 71. ISBN 978-0-87728-729-2. and Crowley, Aleister (1980). The Book of Lies. Red Wheels. стр. 24–25. ISBN 978-0-87728-516-8.
Apiryon, Tau; Apiryon (1995). Mystery of Mystery: A Primer of Thelemic Ecclesiastical Gnosticism. Berkeley: Red Flame. ISBN 978-0-9712376-1-2.

Додатна литература

Crooke, W. (1900). „The Legends of Krishna”. Folklore. 11 (1): 1—42. JSTOR 1253142. doi:10.1080/0015587X.1900.9720517.

Hudson, Dennis (1980). „Bathing in Krishna: A Study in Vaiṣṇava Hindu Theology”. The Harvard Theological Review. 73 (3/4): 539—566. JSTOR 1509739. doi:10.1017/S0017816000002315.

Спољашње везе

[8] Radha is seen as Krishna's lover-consort. On the other hand, Rukmini and others are married to him. Krishna had eight chief wives, who were referred to as the Ashtabharya. The regional texts vary in the identity of Krishna's wife (consort), some presenting it as Rukmini, some as Radha, all gopis, and some identifying all to be different aspects or manifestation of Devi Lakshmi.^[6]^[7]

[11] Number of Krishna's children varies from one interpretation to another. According to some scriptures like the Bhagavata Purana, Krishna had 10 children from each of his wives (16,008 wives and 160,080 children)^[9]

[FOOTNOTEBryantEkstrand200420–25,_quote:_"Three_Dimensions_of_Krishna's_Divinity_(...)_divine_majesty_and_supremacy,_(...)_divine_tenderness_and_intimacy,_(...)_compassion_and_protection.,_(...,_p._24)_Krishna_as_the_God_of_Love"-1] Bryant & Ekstrand 2004, стр. 20–25, quote: "Three Dimensions of Krishna's Divinity (...) divine majesty and supremacy, (...) divine tenderness and intimacy, (...) compassion and protection., (..., p. 24) Krishna as the God of Love".

[2] Swami Sivananda (1964). Sri Krishna. Bharatiya Vidya Bhavan. стр. 4.

[3] „Krishna the Yogeshwara”. The Hindu. 12. 9. 2014.

[Raychaudhuri_1972124-4] Raychaudhuri 1972, стр. 124

[eck380-5] Diana L. Eck (2012). India: A Sacred Geography. Harmony. стр. 380—381. ISBN 978-0-385-53190-0. . Quote: "Krishna was shot through the foot, hand, and heart by the single arrow of a hunter named Jara. Krishna was reclining there, so they say, and Jara mistook his reddish foot for a deer and released his arrow. There Krishna died."

[hawley12-6] а ^б John Stratton Hawley, Donna Marie Wulff (1982). The Divine Consort: Rādhā and the Goddesses of India. Motilal Banarsidass Publisher. стр. 12. ISBN 978-0-89581-102-8.

[FOOTNOTEBryant2007443-7] Bryant 2007, стр. 443.

[9] Naravane, Vishwanath S. (1987). A Companion to Indian Mythology: Hindu, Buddhist & Jaina (на језику: енглески). Thinker's Library, Technical Publishing House.

[10] Sinha, Purnendu Narayana (1950). A Study of the Bhagavata Purana: Or, Esoteric Hinduism (на језику: енглески). Library of Alexandria. ISBN 978-1-4655-2506-2.

[FOOTNOTEBryant2007114-12] Bryant 2007, стр. 114.

[KK-13] K. Klostermaier (1997). The Charles Strong Trust Lectures, 1972–1984. Crotty, Robert B. Brill Academic Pub. стр. 109. ISBN 978-90-04-07863-5. „(...) After attaining to fame eternal, he again took up his real nature as Brahman. The most important among Visnu's avataras is undoubtedly Krsna, the black one, also called Syama. For his worshippers he is not an avatara in the usual sense, but Svayam Bhagavan, the Lord himself.”

[14] "Krishna". Random House Webster's Unabridged Dictionary.

[EB-15] а ^б „Krishna”. Encyclopædia Britannica Online. 26. 6. 2023.

[Scharfstein1993p166-16] Ben-Ami Scharfstein (1993). Ineffability: The Failure of Words in Philosophy and Religion. State University of New York Press. стр. 166. ISBN 978-0-7914-1347-0.

[FOOTNOTEEdwin_BryantMaria_Ekstrand200421–24-17] Edwin Bryant & Maria Ekstrand 2004, стр. 21–24.

[FOOTNOTEEdwin_BryantMaria_Ekstrand200420–25,_quote:_"Three_Dimensions_of_Krishna's_Divinity_(...)_divine_majesty_and_supremacy,_(...)_divine_tenderness_and_intimacy,_(...)_compassion_and_protection.,_(...,_p.24)_Krishna_as_the_God_of_Love"-18] Edwin Bryant & Maria Ekstrand 2004, стр. 20–25, quote: "Three Dimensions of Krishna's Divinity (...) divine majesty and supremacy, (...) divine tenderness and intimacy, (...) compassion and protection., (..., p.24) Krishna as the God of Love".

[19] „Krishna Hindu deity”. Britannica. 26. 6. 2023. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)

[20] „Krishna”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)

[21] „Krishna”. World History Encyclopedia.

[Lochtefeld2002p314-22] James G. Lochtefeld (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: A-M. The Rosen Publishing Group. стр. 314–315. ISBN 978-0-8239-3179-8.

[Thompson-23] Richard Thompson, Ph.D. (децембар 1994). „Reflections on the Relation Between Religion and Modern Rationalism”. Архивирано из оригинала 4. 1. 2011. г. Приступљено 12. 4. 2008.

[Mahony1987-24] Mahony, W. K. (1987). „Perspectives on Krsna's Various Personalities”. History of Religions. 26 (3): 333—335. JSTOR 1062381. S2CID 164194548. doi:10.1086/463085. Quote: "Krsna's various appearances as a divine hero, alluring god child, cosmic prankster, perfect lover, and universal supreme being (...)".

[Knott2000-25] Knott 2000, стр. 15, 36, 56

[Cultofgopal-26] Hein, Norvin (1986). „A Revolution in Kṛṣṇaism: The Cult of Gopāla”. History of Religions. 25 (4): 296—317. JSTOR 1062622. S2CID 162049250. doi:10.1086/463051.

[FOOTNOTEHardy1987387–392-27] а ^б ^в Hardy 1987, стр. 387–392.

[Kenneth_Valpey_2013-28] Ravi Gupta and Kenneth Valpey (2013). The Bhagavata Purana. Columbia University Press. стр. 185–200. ISBN 978-0231149990.

[FOOTNOTEBryant2007118-29] Bryant 2007, стр. 118.

[ML_Varadpande_1987-30] ML Varadpande (1987). History of Indian Theatre. 1. Abhinav Publications. стр. 98—99. ISBN 978-8170172215.

[FOOTNOTEHawley2020-31] Hawley 2020.

[FOOTNOTEMiśra2005-32] Miśra 2005.

[33] J. Gordon Melton (2011). Religious Celebrations: An Encyclopedia of Holidays, Festivals, Solemn Observances, and Spiritual Commemorations. ABC-Clio. стр. 330—331. ISBN 978-1-59884-205-0.

[34] Cynthia Packert (2010). The Art of Loving Krishna: Ornamentation and Devotion. Indiana University Press. стр. 5, 70—71, 181—187. ISBN 978-0-253-22198-8.

[FOOTNOTEBryant20073-35] Bryant 2007, стр. 3.

[36] Lavanya Vemsani (2016). Krishna in History, Thought, and Culture. ABC-CLIO. стр. 112—113. ISBN 978-1-61069-211-3.

[bare_url-37] Selengut, Charles (1996). „Charisma and Religious Innovation:Prabhupada and the Founding of ISKCON”. ISKCON Communications Journal. 4 (2). Архивирано из оригинала 10. 7. 2012. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[note 1]

[8]

[note 2]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[7]

[9]