Крпељски менингоенцефалитис
Крпељски менингоенцефалитис (КМЕ) је откривен у земљама средње Европе крајем Другог светског рата. Клиничка слика је често, мада не увек, двофазна. У првој фази болести јављају се општи симптоми који потичу од централног нервног система. У великом броју случајева инфекција протиче асимптоматски.[1] Инфективни агенс КМЕ изазива вирус из групе арбовируса. Осетљив је на дејство фактора спољне средине и на дезинфекциона средства. У млеку заражених животиња може да преживи до две недеље на температури од 4 °C. Инкубациони период се крећи од четири до двадесет и један дан, а најчешће износи 1-2 седмице. ЕпидемиологијаРезервоар заразеРезервоар заразе су дивље животиње, нарочито глодари. Инфекција се у природном жаришту одржава посредством крпеља, а може се пренети и на домаће животиље (овце, козе, говеда). Крпељ остаје доживотно заражен, а инфекцију преноси на потомство. Путеви ширења.jpg) КМЕ са инфицираних дивљих или домаћих животиња преносе крпељи. Инфекција може настати и употребом некуваног млека заражених домаћих животиња. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. У ендемским подручјима до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња (козе, овце краве). Мада се вирус налази у крви болесника 7-10 дана, КМЕ се не преноси са човека на човека. Осетљивост и отпорностОсетљивост и отпорност према КМЕ је општа. После оздрављења или неманифестне инфекције ствара се солидан и дуготрајан имунитет. Остале епидемиолошке карактеристикеЗбог веће изложености у току рада у пољу или шуми од КМЕ чешће оболевају мушкарци у продуктивном животном добу. Сезонско јављање обољења повезано је са порастом активности крпеља. Жаришта КМЕ су откривена у Словенији, Хрватској, Аустрији, Мађарској, Словачкој, Чешкој и Пољској. У Србији жаришта су откривена само на Косову и Метохији. Клиничка слика Већина заражених нема симптоме обољења, или се код највећег броја оболелих региструје блага клиничка слика. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести.[2][3] Прва фаза болести - јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период побољшања клиничке слике, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана. Друга фаза болести (менингоенцефалитична фаза) - развија се код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље. Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. ДијагнозаДетекција специфичних ИгМ и ИгГ антитела у серуму пацијената у комбинацији са типичним клиничким знацима је главни метод за дијагнозу КМЕ. У сложенијим ситуацијама, нпр. након вакцинације, тестирање на присуство антитела у цереброспиналној течности може бити неопходно.[4] Препорука је да ни увек требало урадити лумбалну пункцију када се дијагностикује КМЕ и да се дијагностичким критеријумима дода утврђивање плеоцитозе у ликвору.[5] Метода ПЦР (ланчана реакција полимеразе) се ретко користи, јер РНК вирус КМЕ најчешће није присутна у серуму пацијената или ликвору у време неуролошких симптома.[4] ТерапијаНе постоје опције за каузалну (узрочну) терапију КМЕ, а специфични антивирусни лекови не постоје. Када болест избије, могућа је само симптоматска терапија која се фокусира на ублажавање појединачних симптома. Терапијски спектар укључује одмор у кревету и лекове против болова ( аналгетици ). Не препоручује се употреба лекова за снижавање температуре ( антипиретика ) и глукокортикоида. У тешким случајевима неопходан је третман интензивне неге са парентералном исхраном и надокнадом течности, евентуално и интубацијом и контролисаном вентилацијом . У оквиру рехабилитације након акутне фазе болести користе се методе као што су физиотерапија , логопедска и неурофизиолошка обука. ПрогнозаПрогноза за тешке случајеве је неповољна, али је боља за децу и адолесценте него за одрасле. Скоро 60% људи старијих од 15 година доживљава дуготрајне, понекад трајне функционалне поремећаје након тешког тока болести.[6] Неурастенични синдром са емоционалном нестабилношћу и нетолеранцијом на стрес може се јавити месецима након прележане болести. Према једној студији:
Након што је инфекција превазиђена, постоји дуготрајан имунитет, укључујући и друге типове вируса. Институт Роберт Кох препоручује да се имунолошка заштита освежи након три до пет година једном дозом КМЕ вакцине. Ако инфекција дође до можданог стабла , живот је у опасности јер се може формирати дифузни церебрални едем . У зависности од подтипа, стопа морталитета је 0,5–3% (европски и сибирски подтип) до 40% (далекоисточни подтип). Код двоструких инфекција са Борелијом бургдорфери , узрочником лајмске болести , ток болести је често тежак. Мере заштите и сузбијања
Мере личне заштите заснивају се на спречавању могућег убода крпеља и спроводе се:
Особе које су професионално и потенцијално изложене ризику заражавања вирусом Кримске-Конго хеморагијске грознице (сточари, земљорадници, радници у кланици), за време бриге око животињама треба да носе одговарајућу заштитну одећу и рукавице. Здравствени радници такође треба да носе заштитна одела, рукавице, наочаре и маске. Посебан опрез неопходан је при контакту са крвљу болесника (вађење крви, давање инфузија, трансфузија, обдукција).
Уколико је дошло до уједа крпеља, пацијент треба да се придржава следећих мера:
Постекспозициона заштита, односно заштита након излагања потенцијално зараженом крви или излучевинама, спроводи се давањем имуноглобулина (готових антитела против Кримске-Конго хеморагијске грознице). Веома је важно да лекар од пацијента узме основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју) и то пријави надлежној превентивномедицинској установи.
За превенцију крпељског менингоенцефалитиса постоји могућност примене специфичне заштите у виду вакцине против крпељског менингоенцефалитиса. Овакав вид заштите препоручује се професионално изложеним лицима и лицима која бораве у подручјима која су ендемска за крепљски менингоенцефалитис.
Епидемиолошким испитивањем откривају са места заражевања и друге инфициране особе. Болесници се хоспитализују према клиничким индикацијама. Посебна изолација није потребна. Дезинфекција се не спроводи. Обољење и смрт од КМЕ подлежу обавезном пријављивању. Референце
Литература
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
