Крупац (Источна Илиџа)
Крупац је насељено мјесто у општини Источна Илиџа, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ. Крупац је насеље руралног карактера и простире се на у јужном дијелу општине. Насељено мјесто Крупац је подијељено ентитетском линијом разграничења. Према попису становништва из 1991. у тада јединственом насељу насељу је живјело 326 становника, док је по резултатима пописа становништва у Босни и Херцеговини 2013. у дијелу који припада Републици Српској укупно пописано 233 особе, док је у дијелу насеља у Федерацији БиХ пописано 13 становника чиме је примјетан пад у броју становника. Географија Насеље Крупац се налази у јућном дијелу општине Источна Илиџа, а чини га источни дио бившег јединственог насеља Крупац. Крупац је насеље изразито руралног сеоског карактера, чије становништво се претежно бави пољопривредом и сточарством. Путном комуникацијом је повезан се Војковићима док кроз само насеље пролази магистрални пут Источно Сарајево - Фоча. Према издању Републичког завода за статистику Републике Српске Систематскик списак насељених мјеста са дјеловима насељених мјеста по општинама, Крупац се наводе као насељено мјесто са три дијела насеља: Вјерча, Каралићи, Шерифићи.[1] Поред ова три дијела насељеног мјеста Крупац, као засебне сеоске цјелине постоје и насеља Стара Гора и Страњаци.[2] Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Војковићи. Кроз насеље протиче ријека Жељезница, десна притока ријеке Босне. УлицеУ насељу Крупац налазе се сљедеће улице:
ИсторијаЈедан од најзначајнијих датума у историји овог насеља јесте 4. август 1992. године када је спријечена намјера бошњачких снага да заузму Илиџу и крену према Палама. Сваке године на овај датум обиљежава се дан одбране овог насеља, те Војковића и Грлице. Током борби које су вођене 4. августа 1992. године погинуло је седам, а рањено 14 припадника Друге сарајевске бригаде Војске Републике Српске.[3] Након потписивања Дејтонског мировног споразума, новоуспостављена међуентитетска линија разграничења је подијелила насељено мјесто Крупац на два дијела, мањи западни дио је припао Федерацији Босне и Херцеговине, док је већи источни дио са самим насељем остао у Републици Српској. Култура.JPG) Крупац на својој територији има изграђен један вјерских објекат, а то је Спомен црква Огњене Марије у Вјерчама, док се комплетно насељено мјесто налази у саставу Црквене општине Војковићи чији парохијални храм је Црква Светог свештеномученика Петра Дабробосанског[4] Комисија за очување националних споменика Боснe и Херцеговинe , на сједници одржаној од 11. до 17. септембра 2007. године, донијела је одлуку о проглашењу Историјског подручја – Некропола са стећцима и нишанима у Крупцу за националним спомеником Босне и Херцеговине. Национални споменик Некропола са стећцима у Крупцу чине 21 стећак и 12 нишана премјештених са првобитне локације ради отварања каменолома у Крупцу.[5] На локалитету Крупачке стијене подигнут је споменик за партизанске борце учеснике Народно ослободилачке борбе.[6] Становништво
Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)У датој табели налазе се подаци само за дио насељеног мјеста Крупац који припада Републици Српској. ПривредаНа ријеци Жељезници у дијелу насеља Крупац гради се мала хидроелектрана. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, је током 2018. издалоеколошку дозволу за МХЕ „Крупац“, на ријеци Жељезници, на територији општина Источна Илиџа и Трново, инсталиране снаге 0,990 МW.[9] На подручју овог насељеног мјеста налази се највећа индустријска зона у општини Источна Илиџа, Индустријска зона Крупац која обухвата површину од 135,5 хектара. У овој пословној зони до сада своје објекте изградиле су фирме „Нелт“, „Дукат“, „Kомпекс“, „Тотал трејд“, „Фоболукс“, „Сим-импекс“, „Млијеко продукт“, „Аризон“, „Еко жељезнице“, „Kрајина класа“ и „Фабрика цемента Лукавац” и „ФЦЛ-а“.[10] На територији Крупца налази се каменолом техничког камена кречњака и доломита у чијем кругу је смјештена нова асфалтна база. Каменолом је у саставу привредног друштва ГП „Пут” чија дјелатности су пројектовање и извођење радова из области хидроградње, нискоградње и високоградње као и производња камена и дробљених камених агрегата, бетона, бетонске галантерије и бетонских конструкција.[11] Види јошРеференце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
Portal di Ensiklopedia Dunia
