Култура Белотић — Бела Црква

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Култура Белотић — Бела Црква (називана и Западносрпска варијанта Ватинске групе) је културна група бронзаног доба која је захватала подручје западне Србије. Дефинисана је по локалитету Шумар у Белотићу и Церик-Бандера у Белој Цркви код Крупња.

Хронологија ове групе одговара хронологији Ватинске групе.

Локалитети су Белотић, Бела Црква, Толисавац, Баре, Љуљаци, Лучани, Крива река и други.

Керамика је углавном неорнаментисана, најчешћи облици су:

• зделе са задебљаним ободом,
• трбушасти судови са високим цилиндрицним вратом, једном или две дршке,
• плитке шоље са развученим ободом.

Окарактерисана гробовима под хумкама, а примењивана су оба ритуала сахрањивања - кремација и инхумација са згрченцима. Спаљени остаци нису сакупљани у урне него су остављани на ломачи која је прекривана земљаном хумком. Код скелетног сахрањивања тело је постављано или у земљу или у камену конструкцију. Гробови са кремираним остацима јављају се у два основна типа - горобови са урнама и они код којих је спаљивање вршено на издовеној ломачи а карбонизиран остаци костију и остаци са ломаче преношени су и стављани у хумку.

Хумке су распоређене у мање или веће групе, а групе су постављене на дужим доминантним косама или ћувицима. Хумке су засуте земљом, а не каменом. Неке су имале »плашт« (омотач) од ситнијег и крупнијег камена.

У средњем бронзаном добу запажа се повезаност за Ватинском културом на основу чега је Милутин Гарашанин одвојио западносрпску варијанту ватинске културе. Главни локалитети:

• Белотић,
• Бела Црква,
• Врањани,
• Гуча,
• Лучани

И даље се јављају гробови под хумкама спаљених и инхумираних покојника. Керамика оштре профилације наглашеног трбуха, две дршке и дугметастим или волутастим задебљањима, на горњем делу украшене вертикалним и хоризонталним линијама, трбушасти облици са цилиндричним вратом.

Од металних налаза заступљене су велике игле са плочастом главом и трном или печатастом главом, понекад дуже од 1 метра.

Током позног брознаног доба покојници су сахрањивани под тумулима. Посуде употребљиване као урне имају облик трбушастих здела, раширеног обода и две дршке мање по чему су сличне керамици кутура поља са урнама на северозападном Балкану. На везу са овом културом указују и бронзани налази.

• Бронзано доба
• Ватинска култура

• Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983. ст. 705-719

• Др. Драга Гарашанин, Бронзано доба Србије, Текст из каталога изложбе „Бронзано доба Србије“, Народни музеј, Београд, 1972.
• Археолошки преглед Српског археолошког друштва
• Илустрована историја Срба