Културни центар Власотинце
![]() Културни центар Власотинце је институција која се налази Власотинцу и која организује културно-уметничке програме у том граду. Формиран 1972. године и од тада даје велики допринос духовном животу општине. ИсторијаКултурни центар Власотинце, одлуком Скупштине општине Власотинце формиран је 26. децембра 1972. године, као организација за основно ширење културе од ширег друштвеног значаја. Настао је спајањем Радничког универзитета Милош Диманић, Биоскопа 29. новембар и Књижнице и читаонице. Задаци Културног центра су били приказивање филмова, организовање приредби, пружање услуга књижнице, као и образовање одраслих кроз разне курсеве и обуке. Раднички универзитет Милош ДиманићСвоју делатност је вршио организовањем разних курсева, предавања, преко музичке и ауто школе и школе младих самоуправљача Милентије Поповић. У њему се одвијала и трговачка делатност, продаја штампе, лутрија, и продаја робе широке потрошње. Организовани су курсеви кројења и шивења, курс општенародне одбране, а касније и курсеви енглеског и информатике. Центар за обуку возача вршио је обуку возача за А и Б категорију и имао је своје инструкторе и возила. Културне манифестације које су се одвијале преко Радничког универзитета биле су Такмичење села, Сабор народног стваралаштва, Селу у походе, Летњи глас Власотинца, смотра рецитатора Јужноморавског региона Песниче народа мог.[1] У саставу Културног центра био је до 1988. године. Након неколико година од одвајања Универзитет је престао да постоји. Књижница и читаоницаРасполагала је солидним књижним фондом који је задовољавао потребе корисника њених услуга. Куповином и поклоном повећаван је њен фонд. У сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша 1979. године почела је рестаурација старе варошке куће познатије као Гигина кућа. Радови су завршени 1985. године и ту је пресељена библиотека. Библиотека је из састава Културног центра изашла 1998 године, постала је самостална установа културе и добила назив Народна библиотека Десанка Максимовић. Сарадња између Библиотеке и Културног центра траје и данас. Биоскоп 29. новембарБиоскопска сала са 370 седишта коришћена је за културне догађаје свих врста. Поред приказивања филмова домаће и стране продукције ту су одржаване бројне културно-уметничке манифестације, зборови и конференције. Кинопродукција је из биоскопа ношена и у околна села. Биоскоп је и даље у саставу Кулрурног центра, његова сала је реновирана како би одговорио потребама савремене кинематографије. Завичајни музејЗавичајни музеј отворен је за јавност 1979. године. За потребе Музеја адаптирана је административно управна зграда из времена турске владавине Кула, односно зграда Старе општине, која је 1985. године проглашена спомеником културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Ниш. Настајање музејског фонда започето је Старом српском графиком из периода од 16. до 19. века, Легат академског сликара и графичара професора Миодрага А. Нагорног. Збирка је антологијски избор и садржи дрворезе, бакрорезе, бакрописе и литографије. Завичајни музеј данас поседује археолошку, етнолошку и историјску збирку. Претпоставља се да је Турска кула саграђена у 18. веку.[2] Културни центар данасУ саставу Културног центра данас се налази Завичајни музеј, Биоскоп и Информативни билтен Власина. Културни центар има своју Галерију у којој се организују ликовне изложбе, књижевне вечери, промоције књига, и Салу Културног центра – биоскоп, која се користи за пројекције филмова, одржавање скупова и приказивање представа. Културно-уметнички програм центра обогаћен је великим бројем изложби, промоцијама књига, књижевним сусретима, ликовним колонијама, као и курсевима и предавањима из разних области. Како би повећао квалитет пословања, Културни центар сарађује са многим културним и образовним установама, институцијама, месним заједницама, културним и ликовним ствараоцима.[3] Билтен ВласинаПрви број часописа изашао је 1926. год. под називом Лист Власина. Покренули су га млади људи из удружења Виноградара из Власотинца и околних села. Са циљем да просветле народ. Лист је обрађивао теме из актуелне политичке, привредне, културне и друге делатности власотиначког краја. Током година, услед ратова и тешких времена прекидано је излажење Листа, али је стално обнављан његов рад. Данас излази под називом Билтен Власина у готово непромењеној форми. У саставу је Културног центра од 2002. године. Од његовог првог броја до данас, Билтен Власина је истовремено документација развоја Власотинца и околине. НаградеКултурни центар има своје незаобилазно и истакнуто место у културној стварности Власотинца. За свој дугогодишњи рад је 1998. године добио Диплому Скупштине општине Власотинце. Издавачка делатност
Манифестације
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia