Кусоње (Пакрац)
Кусоње су насељено место у саставу града Пакраца, у западној Славонији, Република Хрватска. ИсторијаКусоње се помињу око 1600. године у вези са премештањем становништва због опасности од Турака. Године 1597. преселило се осам становника Г. Кушоња у место Градец. Мештани су и касније молили да их аустријска војска поведе из турског ропства, западније у сигурније области. Дана 12. маја 1600. године кренуло је из места 300 Срба бораца предвођених харамбашом Драгићем из Кушоња.[1] Место је 1885. године било у склопу Пакрачког изборног среза, са својих 1485 православаца.[2] Пошта је била у градићу Пакрацу. Постојао је вековима у насељу српски православни храм. У храму је служио 1894-1900. године поп Лука Поповић.[3] Кусоње су у 19. веку имале своју српску народну школу. Објављен је у школским новинама 1883. године оглас за пријем новог учитеља. Тражио се учитељ православне вере, за плату од 350 форинта уз бесплатан стан и огрев. Постављен је тада за привременог учитеља 1883. године Никола Орлић.[4] Опет је 1887. године тражен учитељ, са истим условима уз које је придодат само још врт. Тражен је 1890-1891. године за народну школу учитељ, којем је понуђена плата износила 400 форинта у новцу, те стан или станарина од 100 форинта и чак 21 кубни метар дрва.[5] Коста Драгосавац је 1910-1913. године био месни учитељ. У Пакрачком срезу је деловала Српска народна самостална странка. Када је 1906. године на скупштини изабран Извршни одбор странке, у његов састав су изабрани из Кусоња: Миле Кукић, Петар Рајић и Никола Грујић.[6] Срби из Кусоња су 1895. године купили 37 акција "Српске банке" у Загребу. Други светски ратУсташе су 13. августа 1942. године одвеле мештане овог села у сеоску цркву. Након што су их угурали унутра, цркву су од споља закључали, а потом су је запалили. На тај начин је страдало 473 Срба. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре.[7] Рат у ХрватскојЗа време рата у Хрватској 8. септембра 1991, месец дана након проглашења Српске аутономне области Западне Славоније, на католички празник Мала Госпојина, у село је ушао вод „Алфа” хрватске 105. бригаде Збора народне гарде из Бјеловара са хрватском полицијом (заједно 18 војника и 2 полицајаца).[8] Напад хрватске војске на претежно српско село је почео у 7:30 сати, када Срби у засједи уништавају хрватско оклопно возило. Посада ЗНГ се заклонила у локалну кућу број 55.[9][тражи се бољи извор] Бој се наставио и следећи дан, када Срби минирају кућу, при чему је сва посада ликвидирана. Хрватска војска је заузела ово место 25. децембра 1991.[10][тражи се бољи извор] САО Западна Славонија 19. децембра 1991. улази у састав Републике Српске Крајине, која је постојала до маја 1995. и хрватске операције Бљесак. Већина српског становништва је побегла у егзодусу хрватске војске. СтановништвоНа попису становништва 2011. године, Кусоње су имале 308 становника, од тога 187 Срба, 101 Хрвата и 20 осталих.[11] Процес повратка становништва у своје село постоји, али се споро одвија.[12] На попису становништва 1991. године, Кусоње су имале 1101 становника, од тога 891 Срба, 99 Хрвата, 72 Југословена и 39 осталих.[13]
Види још
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.JPG)
Portal di Ensiklopedia Dunia
