Лазар Вуковић Бранковић

Лазар Вуковић Бранковић (1377 — 12. јул 1410) је најмлађи син Вука Бранковића и Маре, ћерке кнеза Лазара.

Када је султан Бајазит прогнао Вука а овај касније умро 1397. његове области су предате Стефану Лазаревићу. Лазар је са мајком Маром и браћом Ђурђем и Гргуром остао са уским појасом земље око Вучитрна и Трепче, тек толико да се могу издржавати. После пар година Бранковићи су уз помоћ новца које је још Вук оставио у Дубровнику успели да поврате већину територија. Ово их је поред новца коштало и вазалних обавеза према султану.

Док старија браћа учествију у биткама на страни Турака као вазали Лазар са мајком управља областима и све више улази у сенку старије браће. За време сукоба Стефана и Вука Лазаревић налази се на страни Вука. Заједно са ујаком Вуком учествује у борбама за турски престо који се води међу Бајазитовим синовима - Мусом и Сулејманом. Пред почетак одлучујуће битке побегли су од Мусе и прикључили се Сулејману који изађе као победник. Пошто је Стефан Лазаревић остао на страни пораженог Мусе, Сулејман пошаље Вука и Лазара у Србију да преузму власт у одсуству Стефана, а Ђурђа задржа као таоца.

Међутим на путу за Србију ухвате их Мусини људи. После предомишљања око евентуалног откупа Вука ипак убију а Лазара оставе уз услов да Ђурађ на почетку наредне битке код једрена пређе из Сулејмановог у Мусин табор. То Лазар и поручи брату али овај до краја битке оста веран Сулејману, а Муса у току битке убије Лазара 11. јула 1410. године. Ђурађ наводно бесан због смрти брата после битке код Пловдива где је победила Сулејманова војска крене да пали и уништава град, тобож у знак освете, а у ствари све је била најобичнија пљачка. Колико је жалио брата показао је кад је нешто касније тесно сарађивао са Мусом, братовим убицом. Лазаревом ликвидацијом остао сам као стрешина породице у којој су већ увелико тињали сукоби, јер је старији Гргур већ преминуо као монах Герасим.