Лазар Марковић (1882 — 1955) био је српски универзитетски професор и политичар. Марковић је био професор Правног факултета у Београду, народни посланик, министар за уставотворну скупштину (Друга Веснићева, 1920−1921), министар правде (Пашић 15, 16и 17, 1921−1923, у другом мандату је био и заступник министра трговине и индустрије; на крају у влади Цветковић-Мачек 1939−1941), члан Подкомисије за помоћ и Комисије за разоружавање Друштва народа, члан делегације Краљевине СХС на VI и VII заседању Скупштине Друштва народа у Женеви.[1]
У фебруару 1924. се изјашњавао пред скупштином на оптужбе опозиције за малверзације,[2] скупштина је са 117 према 67 гласала за прелазак на дневни ред насупрот формирања истражног одбора, тј. оптужба је одбијена.[3]
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small}
