Лапенранта
Лапенранта (фин. Lappeenranta, швед. Villmanstrand) је град у Финској, у југоисточном делу државе. Лапенранта је управно седиште округа Јужна Карелија, где град са окружењем чини истоимену општину Лапенранта. ГеографијаГрад Лапенранта се налази у југоисточном делу Финске, близу државне границе са Русијом - 20 км јужно од града. Од главног града државе, Хелсинкија, град је удаљен 230 км источно. Рељеф: Лапенранта се сместила у унутрашњости Скандинавије, у историјској области Карелија. Подручје града је равничарско до брежуљкасто, а надморска висина се креће око 75 м. Клима у Лапенранти је оштра континентална на прелазу ка субполарној клими. Стога су зиме оштре и дуге, а лета свежа. Воде: Лапенранта се развила на обали највећег финског језера Сајма, на његовом југоисточном крају. ИсторијаКраљица Кристина Шведска основала је град Лапенранту 1649. године. Пре тога ту је било старо трговачко место Лапвеси са неколико стотина становника. Зграде су све биле од дрвета и све су касније биле уништене. Након рата између Шведске и Русије 1741–1743, Лапенранта је постала део руског царства. Године 1812. је, уз друге делове Финске, постала део аутономног Великог Војводства Финске. Почетком 19. века Лапенранта је била мали град, а крајем истог века почела је њена индустријализација – добила је неколико фабрика и железницу. Лапенранта данасДанас је Лапенранта највећи град у југоисточној Финској. Има свој универзитет, на ком студира 5.500 студената. „Каукас“ (фин. Kaukas) је велика фабрика папира, која запошљава око хиљаду људи. Лети много туриста долази у Лапенранту. Од тога много је туриста из оближње Русије. Лапенранта је, такође, позната по својим питама са месом. СтановништвоПрема процени из 2012. године у Лапенранти је живело 54.567 становника[1], док је број становника општине био 72.625.
Етнички и језички састав: Лапенранта је одувек била претежно насељена Финцима. Последњих деценија, са јачањем усељавања у Финску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима преовлађују Финци (94,3%), присутни су и у веома малом броју Швеђани (0,2%), док су остало усељеници. Од новијих усељеника посебно су бројни Руси. Галерија
Види јошРеференцеСпољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia