Ласло Гал

Ласло Гал (мађарски Gál László) (Ковиљ, Бачка, 29. децембар 1902 – Нови Сад, 13. јул 1975) југословенски и мађарски песник, хумориста и новинар,^[1] један од оснивача јединог дневног листа на мађарском језику у Србији Magyar Szó.^[2]

Рођен је 1902. године у Ковиљу у близини Новог Сада. Мати Серена била је кћи чиновника и унука учитеља из меса Шарбогард. Његов отац, Лајош Гал, рођен је у Бачком Моноштру код Сомбора.

Младалачке дане провео је у Будимпешти где је био сведок и судионик Мађарске совјетске републике. Средњу школу је похађао у Будимпешти. Након пада мађарске комуне одлази у Рим, а затим долази у Суботицу и постаје новинар. Ту 1935. године покреће свој сатирични лист „Grimasz“ и издаје га до 1941. године. За време рата боравио је у концентрационом логору. Након повратка на позив ПК КПЈ за Војводину, долази у Нови Сад 1944. године и ради на покретању дневника на мађарском језику „Szabad Vajdaság“, касније „Magyar Szó“.^[2]

Од 1945. године је био члан Савеза књижевника Југославије.^[2]

Први број овог дневног листа појавио се још 24. децембра 1944. године, током трајања Другог светског рата под именом “Слободна Војводина”, а 27. септембра 1945. је назив промењен на садашњи.^[3] Оснивачи су били Ласло Гал, Жигмонд Кек, Ендре Леваи и Михаљ Мајтењи.^[4]

Добитник је следећих награда:^[2]

• Републичке награде за књижевност
• Ордена братства и јединства са златним венцем
• Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима
• Две Октобарске награде града Новог Сада (за дугогодишњи новинарски рад, 1969. и за књигу Tenyerünkön a hold, 1971)
• „Híd“-ове награде, 1971.
• Награде Савеза новинара Југославије „Моша Пијаде“, 1972.
• Седмојулске награде, 1975.